„Feniks” natkrilio Centar za strna žita

Kragujevac – Dugogodišnja agonija Centra za strna žita konačno će biti prekinuta. Prema rečima gradonačelnika Radomira Nikolića, sva resorna ministarstva su se složila da grad preuzme imovinu i upravljačka prava nad preduzećem koje baštini tradiciju najstarijeg poljoprivrednog instituta na Balkanu, osnovanog još 1898. godine.

Sa zahtevom ovdašnje lokalne uprave saglasna je i republička Direkcija za imovinu, pa je ostalo još samo da Vlada Srbije, na nekoj od narednih sednica, odobri potpisivanje ugovora sa gradom, koji će preuzeti sva prava, ali i obaveze nekadašnjeg instituta.

Ova vest je naročito obradovala zaposlene u Centru za strna žita, kojima se duguje dvogodišnja zarada. Po preuzimnju preduzeća, grad će iz budžeta izdvojiti 80 miliona dinara za izmirivanje obaveza prema pedesetak radnika. Ipak, mnogi će problemi ostati, budući da Centar za strna žita duguje oko 180 miliona dinara po različitim osnovama.

– Naša je namera da pokrenemo zamrli naučnoistraživački rad u Centru za strna žita. Nećemo se odreći ni stotinak licenciranih sorti koje su do sada proizveli. Koče nas, međutim, obaveze preduzeća koje su oko 1,5 miliona evra. Polako ćemo ih izmirivati, nešto budžetskim sredstvima, ostatak kada na zemljištu ovog preduzeća formiramo građevinske parcele. Za početak je važno da zaposleni dobiju svoje zaostale zarade – kaže gradonačelnik Nikolić.

Po preuzimanju vlasničkih prava nad Centrom za strna žita, oko 40 hektara njiva ovog preduzeća biće pretvoreno u gradsko građevinsko zemljište, u okviru nove radne zone „Feniks”. U toku je izrada planske dokumentacije kojom ovdašnja Direkcija za urbanizam treba da definiše namenu tog zemljišta, pre nego što ono bude ponuđeno investitorima.

Inače, velika zona „Feniks” se prostire na čak 155 hektara, odranije formirane industrijske zone „Servis 2” na ulazu u Kragujevac iz pravca Batočine, pa sve do sedišta „Elektrošumadije” na starom putu ka Beogradu preko Topole. Tu su već podignuti neki privredni objekti, tu posluje i kragujevačko sajmište, a ogledna polja Centra za strna žita, koja su od centra grada udaljena svega četiri kilometra, moguće je prilagoditi različitim zahtevima investitora, čiji se dolazak najavljuje.

– Tu može da bude tipična industrijska zona, ili slobodna zona u kojoj bi se poslovalo bez carinskih i poreskih opterećenja. Ova druga varijanta bi više odgovarala gradu, lakše bi privukao investitore. Formiranje druge slobodne zone u Kragujevcu, međutim, zavisi od države. U gradu već postoji jedna slobodna zona, u njoj posluje „Fijat” – objašnjava glavni gradski urbanista Aleksandar Nenković.

Pretvaranje poljoprivrednog zemljišta u građevinske parcele imalo je dug put. Nameru da preuzme Centra za strna žita grad je pokazao još pre desetak godina, ali posao nikada nije okončan, što zbog nerešenih imovinskih odnosa, što zbog birokratskih zavrzlama sa državom, pod čijom su ingerencijom bili svi poljoprivredni instituti u zemlji.

Propadanje kragujevačkog Centra za strna žita pratili su mnogobrojni protesti radnika i sukobi unutar samog preduzeća. Zaposleni sa akademskim zvanjima su 2009. godine zapalili kopije svojih diploma, nezadovoljni što ih je država ostavila na cedilu. Oni su deo neisplaćenih zarada uspeli da dobiju tek nakon intervencije sudskih izvršitelja, koji su zaplenili imovinu preduzeća. Takav postupak je izazvao bes radnika sa nižim stepenom stručne spreme koji su ostali bez primanja i sredstava za rad.