Kad opozicija propusti priliku

Opozicioni poslanici u srpskom parlamentu dobili su od vlasti, u ovo predizborno vreme, lepu priliku za celodnevnu besplatnu reklamu na RTS-u i skupljanje političkih poena na pitanju da li treba ukinuti nacionalne penzije u kulturi. Međutim, uspeli su da ovom „nabačenom loptom” postignu autogol, izabravši da se devet sati nadgornjavaju sa činovnicima Ministarstva kulture na sednici resornog odbora, umesto da na plenarnoj sednici, uz direktan TV prenos, pokažu kako se vlast „posipa pepelom” zbog sopstvenih brljotina.

Vlast se baš potrudila da opoziciji obezbedi oružje za baražnu vatru, prvo predlogom o ukidanju nacionalnih penzija u kulturi, pa zdušnom odbranom te ideje, da bi, nakon packi dobijenih od premijera Aleksandra Vučića, brzinom svetlosti poništili sopstvenim amandmanima sve što su branili. Opozicionari su, pored ovih, dobili i dodatne darove, pošto je vlada prvo poslala jedno mišljenje o amandmanima, koje je brže-bolje povučeno, a potom drugo. Izgleda da su ovi silni pokloni toliko iznenadili i obradovali opozicionare da nisu mogli da sagledaju sve koristi od njih, pa su, birajući iracionalna rešenja, poklonjeno takoreći bacili u prašinu otezanjem rasprave na sednici odbora bez ikakvog razloga.

Otežući raspravu na sednici odbora, opozicija je verovatno imala ideju da iznervira vlast i da je natera da plenarnu debatu pomeri za naredni dan i da tako dobije dan više za kritiku. Međutim, sve što je ovakvim ponašanjem postignuto bilo je da plenarna sednica, kojoj je morao da prisustvuje Ivan Tasovac, ministar kulture – a on je bio glavna meta kritika – počne u 20.30. Tako su sebi uskratili direktan prenos sednice, pošto je RTS prenosio polufinale Evropskog prvenstva u futsalu.

Dakle, ni pasionirani gledaoci skupštinskih prenosa, sve i da su hteli, nisu mogli da gledaju kako ministar Tasovac, koji se zdušno zalagao za ukidanje nacionalnih penzija u kulturi, objašnjava promenu stava.

Vlast je ovaj poklon opozicije umela lepo da iskoristi. Bez TV kamera radilo se mnogo brže, a i predsedavajući su mogli, sve u skladu s poslovnikom, brzo da „režu” svaki pokušaj opozicije da skrene s teme. Plenarna sednica je trajala četiri sata kraće nego sednica Odbora za kulturu, kojoj nije prisustvovao ministar, jer ne mora, i sa koje nema TV prenosa.

Zbog načina na koji je tekla rasprava, u jednom trenutku se Maja Gojković, predsednica parlamenta, požalila što nema direktnog TV prenosa: „Žao mi je što ovo ide u odloženom prenosu. Da mogu da utičem na direktora RTS-a, koga ne poznajem, ja bih ga molila da nas uključi u program.”

Da je prenosa bilo, građani bi videli kako ministar Tasovac nonšalantno objašnjava zašto nije došao na sednicu odbora, koja je, kako je uporno ponavljala Vesna Marjanović, trajala devet sati: „Jako cenim dužinu te rasprave, ali iskreno mislim da sama rasprava zaslužuje da se vodi pred svih 250 poslanika. Ja sam zato ovde.”

Tasovac je nekoliko puta objasnio i kako se oseća što je ono za šta se on zalagao „poništio premijer Vučić”: „Moj stav prema pitanju nacionalnih penzija bio jasno je iznesen i ovde u skupštini i javno. Samo ne razumem zbog čega bi bilo kome, bez obzira na njegovu funkciju, bilo uskraćeno pravo da svoj stav iznosi javno. Ja mislim da je to legitimno pravo, tako da ne znam čemu vaše čuđenje što je premijer izneo svoj stav. Na kraju, više puta sam ponovio da se konačne odluke donose u Domu Narodne skupštine, poštujući sve demokratske procedure. Takođe, nijedan zakon nije biblija. Zakoni su živa materija.”

Tasovcu se nije moglo doakati, pa je Nataša Vučković (DS) rekla da je on, zbog svega što se događalo s ovim zakonom, „ugrozio kredibilitet ministra i Ministarstva kulture”, dodavši: „Nama je kao građanima ove zemlje žao i krivo što Ministarstvo kulture na taj način gubi kredibilitet.” Tasovac je odgovorio: „Vrlo cenim vašu brigu za kredibilitet Ministarstva kulture i informisanja. Ja istu bojazan osećam za kredibilitet vaše stranke.” Svašta se još moglo čuti, da je opozicija umela da iskoristi priliku za besplatnu reklamu na RTS-u, koju joj je vlast dala.

Ali – nije.