Privatni detektivi čekaju licence

Detektivsku licencu i legitimaciju uskoro bi trebalo da dobije 16 polaznika obuke nakon što polože ispit u MUP-u Srbije. To je samo početak, jer da bi radili ovaj posao, detektivi prvo moraju da „odrade” šestomesečni pripravnički staž. Takođe, ukoliko žele svoju agenciju, moraće da izdvoje pozamašnu sumu novca, između ostalog i za opremanje kancelarije koja mora da ima sertifikovani video-nadzor i alarm, kasu otpornu na vatru, fiksni telefon, faks, agregat.

Sve kada se sabere bez početnih 5.000 evra nije moguće početi ovaj posao, kaže za „Politiku” privatni detektiv Stevan Đokić. On dodaje da obuka za detektive u MUP-u košta oko 20.000 dinara, a licenca oko 50.000 dinara, ali i da je gradivo koje kandidati prolaze za dve nedelje kursa – preobimno.

„Literatura odgovara gradivu dvogodišnjeg studiranja na Kriminalističko-policijskoj akademiji. U okviru te dve nedelje postoji i praktična obuka, ali je ona nedovoljna. Praksa je ostavljena za pripravnički staž”, kaže Đokić.

U MUP-u za „Politiku” navode da se obuka realizuje kroz 80 nastavnih časova, od toga 69 teorijskih i 11 vežbi.

Prema podacima Privredne komore Srbije, Grupacija detektivskih agencija broji 35 članova, a reč je o agencijama koje su se ovim poslom bavile i pre donošenja Zakona o detektivskoj delatnosti, zbog čega, kako navode u MUP-u, nisu licencirani u skladu sa ovim zakonom.

Detektiv Đokić objašnjava da ove agencije, kao i njegova posluju po novom zakonu i da im je ostavljena mogućnost da se „samolicenciraju”.

„Ukoliko imamo pet godina iskustva u poslu privatnog detektiva ili poslovima koji se bave bezbednošću, dovoljno je da sa potvrdom izađemo na polaganje ispita za dobijanje licence”, kaže Đokić.

Međutim, vreme kada su detektivi u Srbiji mogli da tajno prate, snimaju ili fotografišu davno su prošla. Novi zakon sveo je ovdašnje Šerloke na administrativne radnike – pretraživače baza podataka dostupnih svim drugim građanima.

„Možemo da tražimo informacije od javnog značaja, što je dostupno bilo kom građaninu. Više ne možemo da koristimo dži-pi-es lokator ili kamere koji su nam pomagali u istragama. Kako sada nekome da dokažemo da ga partner vara?”, pita Đokić.

Sa druge strane, on kaže da diskrecija više ne postoji, budući da klijent iz suda mora da donese ovlašćenje kojim ga unajmljuje sa detaljnim obrazloženjem zbog čega.

„Većinu poslova odbijamo jer moramo da se prilagodimo zakonu. Najčešće se bavimo maloletničkom delinkvencijom i prikrivanjem u preljubi”, tvrdi Đokić.

Detektivi u Srbiji, kako za „Politiku” navode u MUP-u, mogu da obrađuju podatke o nestalim osobama, beguncima od zakona, osobama koje su korisniku određene usluge prouzrokovale štetu, koje protivpravno i anonimno nude određene usluge, kao i o izgubljenim ili ukradenim predmetima. Putem medija detektiv može da objavljuje fotografije nestalih osoba i predmeta, da nudi nagrade za dobijanje podataka, informacija i dokaza.

„Uz obrazloženi zahtev, detektiv može da dobije podatke o boravištima i prebivalištima osoba, vlasnicima motornih vozila i plovila, polisama osiguranja, vlasnicima nepokretnosti, penzijskom i invalidskom osiguranju, podacima iz sudskih spisa u slučajevima kad na to ima pravo korisnik usluga i podacima iz državnih arhiva”, navode u MUP-u.

Prilikom obavljanja poslova, kažu u policiji, detektiv može da upotrebi vatreno oružje i fizičku snagu ali isključivo u svrhu zaštite sopstvenog života i telesnog integriteta i to samo ako na drugi način ne može da odbije istovremeni, neposredni protivpravni napad.