​Kakvi policijski radari snimaju vozače

Uređaji koje saobraćajna policija koristi za merenje brzine kretanja vozila, u narodu poznatiji kao radari, tokom prošle godine na putevima Srbije snimili su 263.024 vozača koji su prekoračili dozvoljenu brzinu, što je otprilike broj stanovnika Niša sa sve Boljevcem. Ovu informaciju „Politika” je saznala u Upravi saobraćajne policije.

Novi laserski radari najčešće vrebaju u naselju, gde važi ograničenje brzine 50 kilometara na čas. Stoje pored puta na stalku ili se postavljaju u službeno vozilo koje nema obeležja policije. Ovi automobili parkirani su na skrivenim mestima širom gradova i prigradskih naselja kao i na putevima van naselja na različitim lokacijama. Radari „hvataju” nesavesne vozače najčešće u blizini prometnih saobraćajnica, na mostovima…

Osim što otkrivaju one koji prekoračuju brzinu ovi uređaji i psihološki deluju na vozače da poštuju ograničenja i smanje gas. Prema procenama saobraćajne policije, brzina je glavni uzročnik čak polovine saobraćajnih nesreća sa smrtnim posledicama.

Novi radari ne praštaju – snimaju i u sekundi obezbeđuju neoboriv dokaz na sudu – fotografiju i video-zapis. Na sebi imaju kameru, laserski snimač, a sve što njime uslikaju beleže na memorijskoj kartici. Nadograđeni su optikom i softverom, a policajci posle smene ubacuju u kompjuter podatke, koji se ne mogu izbrisati.

„Optika omogućava kvalitetan snimak na kojem će se jasno videti registarska oznaka vozila. A softver sve ’upakuje’ u folder. Uloženo je dosta novca u taj sistem”, kaže za „Politiku” Vladan Nikolić, pomoćnik načelnika Uprave saobraćajne policije MUP-a Srbije.

Mada ih znamo kao radare, srpska policija zapravo koristi lidarske uređaje, objašnjava pomoćnik načelnika. Lidar je optički merni instrument koji odašilje laserske zrake koji se odbijaju od predmeta i potom registruju u optičkom prijemniku. Drugi naziv za lidar je optički ili laserski radar. Policija koristi tri vrste ovih instrumenata.

„Najpoznatiji su takozvani stacionirani radari. Policajci ih nose sa sobom. Postavljaju ih na tronožac – stalak. Na taj način mere brzinu”, kaže Nikolić.

On dodaje da se lokacije na kojima će radar biti postavljen određuju na osnovu analitičkih podataka bezbednosti u saobraćaju. Posebno se obraća pažnja na mesta gde su se dešavale saobraćajne nesreće.

„Lokacija se ne bira odokativno. Postoji razlog zašto je radar baš tu”, priča Nikolić.

Mimo ovih, saobraćajci koriste i takozvane neprenosive stacionirane radare, kaže naš sagovornik. On dodaje da nije tajna na kom mestu u gradu su instalirani. Svako može, ako ga baš interesuje, da surfovanjem po internetu nađe njihove lokacije.

Najčešće na auto-putu i Ibarskoj magistrali bahate vozače vrebaju i policijska vozila – presretači.

„Imamo i uređaje koje koristimo u ovim automobilima. Oni mere u pokretu, najčešće na otvorenom putu. U njihovu opremu je dosta uloženo jer treba da omoguće kvalitetne snimke za vozilo koje je u pokretu, a i rezultati koje smo prošle godine postigli presretačima su odlični”, kaže Nikolić.

Vlasnici vozila često i ne znaju da ih je „uhvatio” radar. Iznenade se kada im na kućnu adresu stigne dokaz u vidu slike i poziv da se u roku od osam dana izjasne o identitetu osobe koja je kritičnog dana i vremena upravljala vozilom snimljenim u prekršaju.

„Suština takvog postupanja je bezbednost u saobraćaju. Kombinujemo aktivnosti. Nekada radarsku kontrolu najavimo u medijima i građanima otkrijemo lokacije. I pored toga, imamo određene rezultate na tim mestima”, kaže Nikolić.

Svi merni uređaji koje policija koristi, moraju biti odobreni, odnosno proizvođač ili distributer mora posedovati uverenje o tipu merila. Takođe, ovi uređaji se periodično moraju baždariti.

MUP Srbije striktno vodi računa o propisanim rokovima baždarenja svojih merila te se ne može desiti da ste kontrolisani uređajem koji nije propisano odobren, baždaren i neispravan, uveravaju u ovom ministarstvu.

Korupcija u saobraćajnoj policiji je stara boljka. Ali Vladan Nikolić smatra da su moderni radari, osim bolje efikasnosti i dobro antikoruptivno sredstvo.

-----------------------------------------------------------

Visina kazni

Za prekršaje počinjene u naseljenom mestu kazne su strože. Na primer, ako u gradu vozite od 51 do 70 kilometara na čas i snimi vas radar, zaprećena kazna je do 20.000 dinara. Brzina veća od 71 kilometar šalje vas kod sudije za prekršaje i biće vam privremeno izrečena zabrana vožnje i upisani kazneni poeni.

-----------------------------------------------------------

Kako vozači izbegavaju radar

Prošlo je vreme kada su vozači u Srbiji verovali da okačen ce-de o retrovizor odbija uklete zrake policijskog radara. Mnogi su često umesto krsta ili jelkice od čijeg mirisa vanile zaboli glava, kačili na retrovizor kompakt disk kako bi bacao odsjaj i „sprečavao” radar da izmeri brzinu. Kasnije se na našem tržištu pojavio antiradar uređaj „kobra” koji su mnogi vozači instalirali u svoje automobile. „Kobra” je stvarno upozoravala zvučnim signalom i lampicama vozače da nailaze na policijsku kontrolu. Međutim, promenom zakona policija je počela da kažnjava one koji imaju ovu spravu u automobilu. Ako u vozilu imate uređaj koji ometa ili upozorava na radar zaprećena kazna je od 15.000 do 30.000 dinara.

Ali i dalje neprevaziđeno antiradar i antipolicijsko upozorenje je međusobna solidarnost vozača i – ablendovanje jedni drugima.