Kad primirje znači još žešće ratovanje

Na papiru je najavljeno primirje, ali se na terenu sukobi odvijaju nesmetanom žestinom i prete da eskaliraju u još teže okršaje.

Nakon što su u ponedeljak u Siriji gađane bolnice i škole, za šta su Lekari bez granica, zapadne zemlje i Turska optužili Rusiju i Bašara el Asada, zapadne prestonice su pozvale Moskvu da prestane sa udarima dok je Ankara najavila nove, još jače napade na Kurde i kopnenu intervenciju preko granice.

Humanitarna organizacija Lekari bez granica obelodanila je da je njena bolnica u Idlibu gađana četiri puta u dva odvojena napada i da su za smrt sedmoro ljudi odgovorni ili ruska armija ili zvanična sirijska vojska budući da obe armije redovno izvode napade u tom delu zemlje. Moskvi se stavlja na teret i da je bombardovala škole u istom delu zemlje pod kontrolom pobunjenika kada je nastradalo nekoliko desetina civila.

Kremlj je juče demantovao ove navode, ali je nervoza svih stranih aktera u sirijskom sukobu evidentna. Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov je, kako je preneo, Rojters, naglasio da niko nije priložio nijedan dokaz za teške tvrdnje o ubistvu nedužnih građana.

Iz Ujedinjenih nacija je saopšteno da je u napadima na najmanje pet medicinskih ustanova i dve škole ubijeno skoro 50 civila, među kojima ima i dece. Generalni sekretar Ban Ki Mun izrazio je zabrinutost zbog takvih izveštaja jer napadi predstavljaju očigledno kršenje međunarodnog prava.

Pariz je napade „režima i njegovih podržavalaca” na škole i bolnice nazvao „ratnim zločinom”. Najglasnija u osudi je Ankara, u poslednje vreme izuzetno nervozna zbog napredovanja Asadove vojske, potpomognute ruskim vazdušnim udarima na pobunjenike i Islamsku državu (ID), a posebno zbog jurišanja kurdskih snaga koje su se ispostavile kao najbolji borci protiv ID. Ocenjujući udare kao „očigledni ratni zločin”, Turska je saopštila da će neizostavno doći do „posledica” ako Rusija ne prestane sa napadima. Turski premijer Ahmet Davutoglu osudio je ruske snage za „varvarsko” bombardovanje Sirije: „Ti zločinački, surovi i varvarski avioni izveli su blizu 8.000 akcija od 30. septembra ne praveći razliku da li pogađaju vojnike ili civile, decu i starce”.

Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk izjavio je da su ruski vazdušni udari u Siriji zadali udarac nadi da bi uskoro mogao da nastupi prekid vatre kao što je prošle sedmice dogovoreno u Minhenu. „Rusko bombardovanje ne daje mnogo nade. Režim predsednika Sirije Bašara Asada je ojačan, umerena sirijska opozicija oslabljena, a Evropa poplavljena novim talasom izbeglica”, kazao je Tusk.

Bivši britanski ministar Endru Mičel izjavio je da je Moskva granatirala 30 sirijskih bolnica, od kojih je samo jedna bila u području kojim vlada ID. On je pozvao međunarodnu zajednicu a posebno UN da reaguju i zaustave ruske udare u Siriji, prenosi „Gardijan”.

Dan ranije oglasila se i Bela kuća pozivajući Ruse da prestanu sa bombardovanjem i osuđujući napade na civile. Vašington naglašava da sumnja u rusku „volju ili sposobnost da zaustavi brutalnost Asadovog režima”. Barak Obama je u telefonskom razgovoru pozvao Vladimira Putina da prestane da napada pobunjenike protiv Asada, koji su pod zaštitom SAD, Turske, Saudijske Arabije i drugih zalivskih monarhija.

Asad ima podršku ruskih vazdušnih snaga, Irana i libanskog Hezbolaha u borbi protiv pobunjenika uključujući ID. Američki bombarderi i specijalne snage pomažu sunitskim ustanicima za koje je Bela kuća kazala da su umereni, kao i Kurdima koji su, prema turskom doživljaju stvari, preterano ojačali i to na pojasu uz Tursku pa Ankara strepi od povezivanja Kurda sa obe strane granice. Iako tvrdi da u Siriji treba voditi rat protiv ID, kabinet Redžepa Tajipa Erdogana je naredio da se sa turske teritorije gađaju ne islamisti već Kurdi i oni bi, pretpostavlja se, bili meta turske kopnene intervencije. Ankara je o intervenciji razgovarala i sa Saudijskom Arabijom koja je podržala takvu mogućnost budući da je posle ruskog ulaska u rat Asad, saudijski neprijatelj, ojačan, a oslabljeni su pobunjenici, u koje je Rijad polagao nade za svrgavanje alavitskog režima i uspostavljanje sunitske vlade.

Da bi konflikt u Siriji mogao da preraste u direktnu vojnu konfrontaciju regionalnih sila smatra i Organizacija za kolektivnu bezbednost i saradnju čine šest postsovjetskih zemalja – Rusija, Jermenija, Belorusija, Kazahstan, Kirgistan i Tadžikistan – a koja krivca vidi u Turskoj: „Tursko granatiranje sirijske teritorije, izjave Ankare i Rijada o planovima za kopnene operacije u Siriji prete da stave sirijsku krizu na kvalitativno nov i veoma opasan nivo i dovedu do direktne vojne konfrontacije između regionalnih zemalja”.

O prošlonedeljnom prekidu vatre govorilo se kao o meri koja će zaustaviti patnje civila, ali poslednje vesti iz tog regiona ukazuju da su nenaoružani građani i dalje između dve (ili tri, četiri) vatre. Bombardovanje bolnice Lekara bez granica došlo je samo nekoliko meseci nakon što je klinika iste organizacija gađana u Kunduzu u Avganistanu. Američka vojska izvela je napad u kojem je poginulo 22 ljudi, od čega troje dece. Zapadne vlade su se uzdržale od ocene, ali je zato sama humanitarna organizacija kazala da je udar na medicinske radnike i pacijente – ratni zločin i kršenje Ženevske konvencije koja zabranjuje ubijanje civila tokom ratnih sukoba. Vašington je odbio poziv ove organizacije da nezavisno međunarodno ispita slučaj.