Turska otvara novi front u Siriji

Turska se uključila u borbe oko Alepa, strateški važne provincije na severu Sirije prekograničnim granatiranjem položaja tamošnjih Kurda. To potkopava napore međunarodne zajednice koja je nedavno na sastanku u Minhenu postigla dogovor da se konačno u Siriji prekinu neprijateljstva.

„Ankara ima pravo da preduzme sve mere u cilju zaštite svoje bezbednosti jer nijedna zemlja nije pod tolikim uticajem zbivanja u Siriji kao što je to Turska”, izjavio je premijer Ahmet Davutoglu, objašnjavajući četvorodnevne napade turske artiljerije na položaje prokurdske Partije demokratske unije u pograničnom delu Sirije. On je najavio da će armija još žešće napasti ukoliko „kurdski teroristi” nastave napredovanje ka turskoj granici. Oni prete da prekinu strateški najvažniji koridor za snabdevanje „umerenih opozicionih grupa” u Siriji, koje Ankara od prvog dana podržava u borbi protiv režima Bašara el Asada.

Sirijski Kurdi su odbacili turske zahteve da se povuku iz pograničnog područja.

„Ankara nema pravo da se meša u unutrašnje poslove Sirije i mi ćemo se odupreti svakom napadu”, izjavio je Salih Muslim, jedan od lidera tamošnjih Kurda.

Razjedinjena sirijska opozicija, koja praktično postoji na papiru, i pored podrške Turske i vodećih arapskih i zapadnih zemalja, poslednjih dana trpi poraz za porazom. U Ankari ne znaju šta da rade pošto gube jedini oslonac u susednoj zemlji. U Damasku tvrde da je posle artiljerijskih napada u Siriju već upala i grupa turskih vojnika kako bi pomogla protivnicima režima u oblasti Alepa.

„To nije tačno, trenutno nema naših vojnika u Siriji”, tvrdi turski ministar odbrane Ismet Jilmaz.

Predsednik Asad je u jednom intervjuu upozorio Saudijsku Arabiju i Tursku – koje najavljuju zajedničku kopnenu intervenciju u njegovoj zemlji – da se ne igraju vatrom jer bi to imalo „teške posledice na globalnom nivou”.

U Ankari i Rijadu je prošle sedmice potvrđeno da se razmišlja o direktnoj operaciji u Siriji u kojoj bi učestvovao Katar i još neke zalivske zemlje. Prema nepotvrđenim informacijama u tursku vazduhoplovnu bazu Indžirlik već su počeli da pristižu saudijski ratni avioni. Konkretna odluka o intervenciji još nije doneta i u tome će svakako poslednju reč imati SAD, koje predvode međunarodnu koaliciju u borbi protiv Islamske države. Teško je poverovati da će Vašington podleći pritisku nekih ratobornih zemalja u regionu, pogotovo što bi to moglo da ima nesagledive posledice, pošto se u Siriji direktno prelamaju i interesi Irana i Rusije.

U Turskoj optužuju sirijske Kurde da su teroristi, iako su oni praktično jedina grupa koja se od prvog časa istinski bori protiv pripadnika Islamske države. Oni zbog toga uživaju podršku i Vašingtona, što u Ankari ne mogu da oproste svom NATO savezniku. U svakom slučaju mapa Sirije (i Iraka) bi danas izgledala drukčije da se Kurdi nisu digli na oružje protiv džihadista i sada na severu zemlje kontrolišu ogromne prostore, prema nekim procenama veličine jednog Libana.

U Ankari se strahuje da će oni, u saradnji sa Radničkom partijom Kurdistana, koja je zabranjena u Turskoj, pokrenuti inicijativu za sticanje veće autonomije, to jest stvaranje nezavisnog Kurdistana. Pripadnici tog naroda žive na četvoromeđi Irana, Iraka, Sirije i Turske i, kako se procenjuje, ima ih skoro trideset miliona.

Tursko otvaranje novog artiljerijskog fronta u Siriji izazvalo je veliku zabrinutost u svetu. U Briselu i Vašingtonu od Ankare traže da prekine napade na Siriju jer to otežava pronalaženje političkog rešenja krize u toj zemlji.

Visoki komesar za spoljnu politiku i bezbednost EU Federika Mogerini pozvala je Ankaru da obustavi napade jer to komplikuje rešavanje krize na Bliskom istoku.

„Svi mi, uključujući i Tursku, pre samo nedelju dana smo sedeli za istim stolom i dogovorili se da se prekinu neprijateljstva. Mi nismo očekivali nastavak borbi”, upozorila je ona, preneli su lokalni mediji.

Zabrinuti su i u Teheranu. „Kriza u Siriji se ne može rešiti vojnim putem i izlaz treba tražiti u dogovoru svih zainteresovanih strana”, izjavio je šef iranske diplomatije Džavad Zarif, čija zemlja od prvog dana bezrezervno podržava Asadov režim. On je upozorio pojedine zemlje da više ne treba da koriste diplomatiju kao „živi štit” za ekstremiste poput pripadnika Islamske države i Nusra fronta.