U Venecueli benzin poskupeo 6.000 odsto

Dvostrukim predsedničkim dekretom Nikolas Maduro lider Venecuele oborio je u sredu vrednost nacionalne valute bolivar za 37 odsto i prvi put od 1996. godine podigao cenu benzina u zemlji sa najvećim dokazanim rezervama nafte na svetu (preko 298 milijardi barela). Koliko od danas, jedan američki dolar u Venecueli zvanično vredi 10 bolivara (umesto dosadašnjih 6,3). Istovremeno, cena litra običnog benzina skočila je sa 0,07 bolivara na jedan bolivar. Litar premijuma na pumpama u Venecueli od danas, umesto 0,097 bolivara, košta čitavih šest bolivara. U prevodu, običan benzin poskupeo je 1.329 odsto, a onaj sa 95 oktana čak 6.086 odsto, navodi londonski „Fajnenšal tajms”.

„Ovo je neophodna mera. Preuzimam odgovornost za nju”, istakao je Maduro u burnom četvoročasovnom televizijskom obraćanju naciji u kome je kleo i psovao opoziciju, prenela je agencija Rojters.

Madurov politički gnev prema opoziciji raste od januara, otkako je preuzela kontrolu nad kongresom, i to baš u vreme kada je cena barela na svetskom tržištu pala ispod 30 američkih dolara, prvi put u poslednjih 12 godina.

Budžet Venecuele za ovu godinu projektovan je inače s očekivanjem da merno bure petroleuma košta 40 dolara.

Sredinom januara, kada je inflacija u Venecueli dostigla 141 odsto, Maduro je objavio „vanredno ekonomsko stanje”, ali se njegovom zavođenju usprotivila moćna opozicija. U međuvremenu, MMF je procenio da Venecuelu ove godine čeka inflacija od 720 odsto.

Odlučan da zavede promene, Maduro se obratio Vrhovnom sudu.

Najviši sud Venecuele je 12. februara uvažio odluku predsednika države o vanrednom ekonomskom stanju i Maduru u narednih 60 dana odobrio široka ovlašćenja u upravljanju privredom, uključujući i dekrete.

Jedan od prvih dekreta prošle sedmice bila je odluka Karakasa da osnuje vojno preduzeće za poslovanju u sektoru naftne industrije Venecuele, koje osniva tamošnje ministarstvo odbrane. Presek ovogodišnjih dužničkih obaveza Venecuele možda može da objasni motive za osnivanje vojne petrokompanije u zemlji koja trenutno slovi za petog proizvođača nafte na svetu.

Naime, od početka tekuće naftne krize i strmoglava cene barela u leto 2014. godine, Venecuela se suočava sa drastičnim padom prihoda, velikim nestašicama osnovnih potrepština, rastom narodnog gneva, ali i dugova čija je naplata neizvesna.

Samo ove godine Venecueli ukupno na naplatu stiže oko 20 milijardi američkih dolara stranih potraživanja: skoro trećinu te sume poverioci potražuju od državne naftne kompanije, dok ovogodišnja rata Kini iznosi oko šest milijardi dolara. Ostatak ovogodišnjeg spoljnog duga Venecuele od oko 10 milijardi dolara potražuju investitori iz drugih delova sveta, među njima znatan broj američkih investitora i kompanija.

Na berzama se špekulanti uveliko klade da je Venecuela pred skorim bankrotom, „dramatičnijim od argentinskog 2001. godine”, procenjuju u londonskom Sitiju.

Berzanska računica do juče je uzimala da će – ako barel ostane ispod 30 dolara – Venecuela ove godine prihodovati najviše oko 22 milijarde dolara. Dok namiri domaće obaveze, teško da joj ostaje dovoljno novca da isplati kreditore.

Najnoviji razvoj događaja na svetskom tržištu nafte možda amortizuju berzanske slutnje o neminovnom bankrotu, humanitarnoj krizi i smeni na vlasti Venecuele.

Naime, cena barela nafte ove sedmice počela je da raste, uprkos suprotnom očekivanju zapadnih berzi – a nakon opreznog priključenja Irana dogovoru kvarteta petroproizvođača u Dohi. Članica OPEK-a od osnivanja, osiromašena Venecuela je od prošle jeseni jedan od glavnih inicijatora združene akcije petroizvoznika radi stabilizacije tržišta.

U međuvremenu, Vencuela već u aprilu treba da namiri oko 750 miliona dolara pristižućih kamata na spoljne dugove. Kako će nacija – godinama naviknuta na najjeftiniji benzin na svetu i državne socijalne dotacije – reagovati sada kada život postaje sve oskudniji – neizvesno je.

Venecuela bi mogla biti prvi izvoznik nafte koji je bankrotirao zbog strmoglava cene od 2014, slute u Sitiju. Sem ako Peking ponovo, kao prošle jeseni, ne priskoči finansijski u pomoć Venecueli, navodi američki magazin „Forbs”.

Odbrojavajući dane do isteka dva meseca važenja vanrednih ovlašćenja predsednika države, veliki latinoamerički izvoznik nafte počeo je ovih dana pregovore sa Dojče bankom oko prodaje državnog zlata Venecuele za živi keš.

Venecuela sluti veliku krizu: dok jedan američki dolar danas zvanično vredi 10 bolivara, u Karakasu se na crno jedan „amer” prodaje za 1.000 bolivara.