Nemačka ne želi „bregzit”

Od našeg dopisnika
Frankfurt, Hajdelberg – Uprkos tome što su mnogi bili ubeđeni da će izbeglička kriza biti tema oko koje će se najviše koplja lomiti na jučerašnjem i današnjem samitu Evropske unije u Briselu, suštinski je liderima EU na pameti najviše bilo jedno – „bregzit” (izlazak Velike Britanije iz EU). Kako napraviti kompromisan predlog reforme EU, koji će omogućiti da Britanci ne odu, čini se, najviše interesuje nemačku kancelarku Angelu Merkel, iako prošle godine nije delovala kao najotvorenija za velike kompromise koje je zahtevao britanski premijer Dejvid Kameron.

Sudeći prema konačnom nacrtu sporazuma o reformi EU u koji je „Politika” imala uvid, ambasadori evropske „dvadesetosmorice” nisu uspeli da prevaziđu ključne tačke sporenja već su prepustili liderima EU da na dugim noćnim sesijama između četvrtka i petka dođu do konačne verzije sporazuma. Tamo gde se možda i došlo do nekog kompromisa, on je sakriven u uobičajenim briselskim diplomatskim formulacijama, pa nije sasvim jasno kako će biti realizovan.

Primera radi, omogućavanje Britaniji da ne pruža socijalne beneficije (prve četiri do sedam godina) državljanima drugih članica EU, koji se dosele na Ostrvo, sakriveno je u formulaciji da je to moguće ukoliko ide na štetu „kako države članice u koju je migrant došao, tako i one čiji je državljanin”. Međutim, tu se postavlja ne samo pitanje kako će to u praksi biti izvedeno, već i pitanje da li je ova reforma ustupak Britaniji ili će moći da ga koriste i ostale zemlje članice. Upravo u ovim formulacijama, prema svemu sudeći, leži i razlog nemačke nagle podrške Britancima, jer je Berlin procenio da bi i Nemačkoj dobro došlo da ne mora prvih nekoliko godina da plaća socijalna davanja, primera radi, nekom ko se doseli iz Rumunije.

„Kameronovi zahtevi su daleko od zahteva samo za Veliku Britaniju. To su, takođe, evropski zahtevi i mnogi od njih su opravdani i neophodni. Očigledno je da bi trebalo da svaka zemlja članica može da zaštiti svoj socijalni sistem od zloupotreba”, istakla je u Bundestagu prekjuče Merkelova, dodajući da je Velika Britanija bila ključni saveznik Nemačke u mnogim pitanjima, kao i da će ona učiniti sve što je moguće kako bi osigurala da ta zemlja ostane „aktivna članica” trgovinskog bloka. „Kao i Dejvid Kameron i ja smatram da mi unutar EU treba da uradimo više u pogledu konkurentnosti, transparentnosti i birokratije. Nemačka i Velika Britanija dele ta uverenja već nekoliko godina.”

Istakavši da je u nacionalnom interesu Nemačke da Velika Britanija ostane deo EU, Merkelova je zapravo na posredan način rekla da je u nacionalnom interesu Nemačke da svoje socijalne fondove već prenapregnute zbog izbegličke krize zaštiti od zloupotreba migranata unutar EU. Osim toga, Merkelova je time izrazila i zabrinutost nemačke poslovne elite kojoj je blizak britanski neoliberlani pristup ekonomskim pitanjima.

Prilikom nedavne posete Londonu generalni direktor nemačkog avio-giganta „Lufthanze” Karsten Špor je bezmalo zavapio, moleći Britance da ne odlaze i ostavljaju Nemce same sa „socijalističkim” zemljama kao što je Francuska.

„Imaćemo oko sebe samo socijaliste kao što su Francuzi”, jadao se Špor u Londonskom avijatičarskom klubu, dodajući da veruje da bi ekonomski uticaj „bregzita” na nemačkog avio-giganta bio mali, ali da se nada da će Britanci ipak ostati u EU.

Uzimajući u obzir koliko se rukovodstvo „Lufthanze” godinama bori sa sindikatima pilota i kabinskog osoblja, Špor se zapravo nada da će ostankom Britanije u EU uspeti da proširi uticaj iskustava „Britiš ervejza”, čije je rukovodstvo obuzdalo sindikalnu borbu, za razliku od „Er Fransa” koje ne samo muče štrajkovi već je grupa radnika prošlog oktobra umalo linčovala jednog od direktora.

Premda se pojedinci iz međunarodnih bankarskih institucija u Frankfurtu raduju eventualnom „bregzitu” jer smatraju da bi nemački finansijski centar od londonskog Sitija preuzeo primat na evropskom finansijskom tržištu, nemački menadžeri većinski ne vide da je „bregzit” šansa za njihovo poslovanje. Štaviše, prema rezultatima ankete fondacije Bertelsman, 32 odsto anketiranih rukovodilaca nemačkih firmi smatra da bi izlazak Britanije iz EU uticao negativno na njihov poslovni obrt.

„Ono čega se ljudi boje jeste da će funta još više da ojača i da će biti još skuplje (kompanijama iz evrozone) ulagati u Britaniji”, kaže Andreas Majer Švikerat, direktor Britanske privredne komore u Nemačkoj.

Nasuprot šefovima nemačkih firmi koji su relativno neutralni, nemački mediji se izrazito protive „Bregzitu”. Konzervativni dnevni list „Velt” ocenjuje da bi to narušilo blagostanje čitave Evrope, a Tanit Koh, zamenica glavnog i odgovornog urednika najtiražnijeg tabloida „Bild”, ističe da je „jedna stvar sigurna – Nemačka ne može sebi da priušti ’bregzit’”.

„’Bregzit’ bi bio mnogo više od gubitka drugog najvećeg neto uplatioca novca u budžet EU. EU bi bez Britanije bila siromašnija. Geopolitički. Ekonomski. Ali, iznad svega, duhovno”, smatra Kohova, koja hvali Kameronov pokušaj reforme socijalnog sistema.

Da je Nemce lako pridobiti temom zaštite njihovog novca očigledno je shvatio i britanski ambasador u Berlinu ser Sebastijan Vud, koji je juče u jutarnjem programu Drugog kanala nemačkog javnog servisa ZDF istakao da se London ne bori protiv slobode kretanja radnika već protiv slobode kretanja „zarad pecanja socijalnih beneficija”.

Dok se Nemci smeše na mogućnost da profitiraju od ustupaka Britancima, istočnoevropske članice EU insistiraju da Nemačka ili Austrija ne mogu da koriste ove promene pravila EU. Kada se na to doda činjenica da još nije jasno kako će se reformom obezbediti nezavisnost londonskog Sitija od pravila evrozone i EU, sasvim je izvesno da će u potrazi za kompromisom lideri provesti celu noć u pregovorima da bi danas, kako je rekao predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc, usledio engleski doručak koji bi mogao da se pretvori u branč.