Nema reda u izbegličkom haosu

Posle sedam samita posvećenih istoj temi za manje od godinu dana, lideri EU ni ovoga puta nisu uspeli da načine prodor u rešavanju izbegličke krize koja ozbiljno testira evropske vrednosti, uzdrmava savezništva, podiže zaštitne barijere i uvodi granične kontrole po šengenskoj zoni slobodnog kretanja.

U Briselu su se čula upozorenja da preti kolaps evropskog projekta, izgovoreno je mnogo lepih reči o tome da zajednički pristup rešavanju krize nema alternativu, ali ponovo se ispostavilo da Evropa nije u stanju da dogovori jedinstvenu politiku, kao što na njenom početku nije uspela da se usaglasi oko sistema kvota raspodele izbegličkog tereta.

Uz osmehe je sačuvan pogubni status kvo. Pokušaj da se, pre nego što krene novi izbeglički talas, relativni zimski mir iskoristi kako bi se uneo neki red u haotičnu situaciju faktički je propao.

Migrantska kriza opasno nagriza evropsko jedinstvo. Planovi A, B. C? Pojedine članice individualno tragaju za sopstvenim rešenji-ma. Čak i nacije koje su izbeglicama ukazivale dobrodošlicu kažu da su dospele do tačke zasićenja.

Nervirajući partnere u EU, na putu jedinstva se ovoga puta isprečila Austrija odlukom da ponovo podigne barijere na svojim južnim granicama i da ne prima više od 3.200 ljudi dnevno.

Sukob sa Austrijom simptomatično otkriva koliko je masovni dola-zak izbeglica podelio EU čije mnoge članice, ne samo Austrija, ignorišu apele Evropske komisije da ravnopravnije raspodele teret i da sopstvene granice ne štite unilateralno.

Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker povodom odluke Beča lamentira da soliranje? nacija nije preporučljivo”, Berlin nagoveštava da je ta odluka suprotna zakonima EU, ali od zajedništva ništa. Da li je Evropa zaista toliko nebranjena? i slaba”, kako kaže premijer Mađarske?

Austrijska kvota preti domino efektom duž čitave Balkanske izbe-gličke rute. Slovenija je odmah saopštila da će se držati austrij-ske brojke i da će pojačati kontrolu na granici sa Hrvatskom, koja nije članica Šengena. Mađarska zatvara tri železnička prelaza sa Hrvatskom.

Zagreb je promptno reagovao vraćajući neke migrante Srbiji. Srbija tvrdi da isto neće učiniti Makedoniji, ali uz izjave da nema na-meru da se pretvori u izbeglički parking? prostor”, izvesno je da će i Beograd, ako se ovako nastavi, morati da posegne za restriktvnim merama.

Predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc upozorava da nedostatak uređenog toka migranata duž ruta na Zapadnom Balkanu predstavlja razlog za značajnu? zabrinutost”.

Ugrožen je plan da blok krizu reši u tandemu sa Turskom, o čemu će ponovo biti reči na posebnom samitu EU-Turska početkom marta. Kancelarka Angela Merkel spas Evrope vidi u Turskoj i pokušava da formira neku koaliciju? voljnih”, listu zemalja, verovatno sa severa Evrope, koje bi bile spremne da preuzmu azilante koji se kvalifikuju da budu preseljeni direktno iz Turske ili Grčke.

Deluje pomalo paradoksalno: Turska spasava Evropu! To što je EU dospela u situaciju da se u rešenju krize oslanja na Tursku, dok joj smetnje pričinjavaju zemlje-članice, potvrđuje utisak da je Evropa i dalje nespremna da su suoči sa najvećom krizomu od vremena Drugog svetskog rata.

Nemačka ne odustaje od rešenja u dogovoru sa Turskom kojoj je EU u novembru obećala tri milijarde eura u zamenu za kontrolu dolazaka izbeglica u Evropu. Ali, svesna da sa 2,5 miliona izbeglica na svojoj teritoriji ima centralnu poziciju, Ankara se u najboljoj tradiciji bazara cenjka.

Turska traži više novca, ukidanje viza, otvaranje novih poglavlja u pregovorima sa EU. Za razliku od Merkelove, predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu se ne žuri. Od kontrole izbeglica zasad ništa. Nije neobično da mnogi sumnjaju da će plan funkcionisati, pa nemačka kancelarka na ovu temu zapada u sve dublju izolaciju.

Opora je činjenica da je politički proboj ponovo izostao iako situ-acija preti da ove godine bude i teža nego prošle. Brojke nagoveštavaju nove magnitude: u prvih šest nedelja 2016. morem je do

Evrope stiglo 75.000 ljudi ? što je 25 puta više nego u istom periodu 2015. godine! Blizu 400 se utopilo u vodama Egeja.

Evropljani i dalje nemaju neki koherentan sistem upravljanja krizom. Po EU danas se izvlače linije koje su pripadale vremenima Hladnog rata: nacionalistički lideri Centralne i Istočne Evrope vode odbijaju saradnju u traganju za sveobuhvatnim rešenjem.

Istočnoevropske članice EU, uključujući Poljsku i Mađarsku, pokušavaju da stvore anti-izbeglički front. Predložile su plan B po kome bi migranti bili uhvaćeni u zamku Grčke, odakle više ne bi mogli da putuju Balkanom jer bi se na grčkim severnim granicama podigle nove žičane zapreke.

Mnogima bi, od Makedonije do Srbije laknulo, ali to nije rešenje. Ponajmanje zajedničko rešenje. Iz Brisela obećavaju da će u ugro-žena područja poslati pojačanja u ljudstvu. Angažman nudi i NATO, ali to je ipak samo pojačavanje kontrole.

Stalni povratak kontrolama granica u Evropi ne samo da bi zemlje članice Šengena koštao oko 110 milijardi eura tokom naredne de-cenije, već bi uništio Šengen kao zaštitni znak ujedinjene Evrope. Nestankom Šengena Evropa bi se vratila ogradama, zidovima, pograničnim patrolama i identifikacionim kontrolama. To više ne bi bila željena Evropa.

Posledice mogu da budu dramatične, ne samo po Kontinent, već i po milione ljudi koji beže iz ratova po Avganistanu, Iraku i Siriji.

Ako Liban i Jordan nekako uspevaju da se bore sa izbegličkom kri-zom, zašto bogate evropske zemlje ne mogu? Zato što je to politika.