Političar sa suzavcem

Nije izmislio suzavac ali biće, ako ni po čemu drugom, zapamćen u svetskoj političkoj istoriji kao prvi poslanik koji ga je aktivirao i tako na silu prekinuo rad skupštine čiji je izabrani član. Da to nije bio ni izuzetak ni hir, nego osmišljen način rada njegovog opozicionog desničarskog pokreta Samoopredeljenje, pokazuje više puta izrežirana i ponavljana dimna pretnja u kosovskom parlamentu.

Aljbin Kurti postaje sve značajniji igrač na kosovskoj političkoj sceni, jednodušna je ocena svih koji iole poznaju prilike u srpskoj južnoj pokrajini. Već je proglašen za glavnog izazivača nemira koji imaju sve elemente građanskog rata i koji prete da buknu još većom i nekontrolisanom snagom. Pritvaran je u više navrata.

Kurti je osnivač i donedavni predsednik pokreta Samoopredeljenje. To je najjača stranka opozicije, tvrdi on. Najradikalnija i najekstremnija – bliže je istini, tvrde svi ostali.

Osim suzavca, krvavi sukobi s policijom na ulicama Prištine, paljenje vozila i lomljenje izloga su pod Kurtijevom dirigentskom palicom. Da li je on stvarni dirigent ili tek „izvođač radova”, može da se nagađa i dokazuje. Poslednji protest, na godišnjicu proglašenja nezavisnosti, kad se policija Kosova ozbiljno spremala za masovne napade, protekao je bez incidenata. Što ne znači da će tako biti i ubuduće.

Samoopredeljenje ima dva zahteva za Vladu Kosova, od kojih, kaže Kurti, neće odustati ni po koju cenu. Traži da sporazumi o Zajednici opština s većinskim srpskim stanovništvom i o demarkaciji granice s Crnom Gorom budu poništeni.

„Ako se osnuje ZSO na Kosovu, to će biti ’mini država’ koja će se odmah povezati s Putinom. Mi to ne možemo dozvoliti i spremni smo da preduzmemo sve radnje i aktivnosti koje su neophodne da bismo to sprečili”, ne krije Aljbin Kurti.

Aljbin Kurti, rođen 1975. godine u Prištini, postao je poznat 1997. godine, dok je studirao elektrotehniku, kao potpredsednik Studentske unije Univerziteta u Prištini, a potom i kao organizator demonstracija u okviru mreže za zaštitu ljudskih prava. Tada je uživao i podršku nekih organizacija za zaštitu ljudskih prava i pacifističkih krugova u Beogradu. Kad je Adem Demaći postao politički predstavnik takozvane Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), Kurti je radio u njegovoj kancelariji.

U aprilu 1999. godine, za vreme NATO bombardovanja, uhapšen je i bio optužen za ugrožavanje teritorijalnog integriteta SR Jugoslavije i zaveru radi vršenja neprijateljske delatnosti povezane s terorizmom. Na suđenju u Nišu osuđen je na 15 godina zatvora. Rekao je da ne priznaje srpski sud i njegove odluke. Oslobođen je u decembru 2001. godine, posle međunarodnog pritiska na vlasti u Beogradu. U Prištini se, osim za otcepljenje, zalagao i za bojkot srpske robe, i uvek je protiv bilo kakvih pregovora sa Srbijom a za ujedinjenje Kosova s Albanijom.