Vučić priznao da spava

Rasime, nema ko. Ajde ti!

Tako je Rasimu Ljajiću govorio Zoran Đinđić kada ga je nekako pronašao u Londonu. Zoran ga je zvao kako bi ga vratio da usmeri Bošnjake ka DOS-u.

Tako mu je govorio i Vojislav Koštunica, kada je Rasima postavio za šefa Kancelarije za saradnju sa Haškim tribunalom. I pristade Rasim. A kako da neće kad nema ko.

Tako mu je govorila Jovanka Broz kad je videla da će joj krov vile pasti na glavu, zajedno sa Dačićem. I dođe Rasim i postade Jovankin najbolji drug.

Tako mu je govorio i Vučić kada ga je ukrao od žutih. Valjda se razume da je Rasim već spakovao kofere i ostavio Borisu oproštajno pismo na bračnom jastuku, čekajući ispred vrata da naiđe Vučić na letećem ćilimu i preveze ga u novu vladu.

Koja je formula eliksira političke besmrtnosti sandžačkog lekara opšte prakse koja ga održava kao ubedljivo najdugovečnijeg čoveka na vlasti ove postoktobarske, lelujave Srbije? Da li onda ulazak na Vučićevu predizbornu listu večnog Rasima podrazumeva da mudri Bošnjak unapred zna pobednika narednih izbora? Da li to zna i Milan Krkobabić, po zanimaju direktor, pošto je PUPS prebacio ka naprednjacima, napuštajući Dačića i Palmu?

Svašta se događa i tek će se događati u predizbornoj kampanji za vanredne republičke izbore, koji inače još nisu raspisani. Temperatura je, dakle, već podignuta, a Vučić još nije uključio šporet. Kladionice se nisu setile te mogućnosti, pa premijeru daju ogromnu prednost. Ali, daleko je april. Šta ako Vučić u jednom trenutku kaže: „Nema izbora, šalio sam se! Stvar je isuviše ozbiljna!”

Ako se to dogodi, tražim procenat iz stečajne mase kladionica. Da li bi neraspisivanje izbora vodilo ponovnom nacionalnom pomirenju Borisa Tadića i Ivice Dačića, koji se toliko žestoko bore za čoveka broj dva da u nastavku eventualnog rata između nekadašnjih koalicionih partnera neće biti zarobljenika.

Ako izbora bude, idemo dalje, u svetlu budućnost. Nju najavljuju svi. Ali samo uz jedan uslov – da svaki od lidera nosi ekskluzivno pravo na baterijsku lampu.

Šta je još osvetlio predizborni reflektor? Ostaje i dalje nejasno da li su crveni slavili odlazak Krkobabića uz viski ili šampanjac ili su pak možda pili čaj od nane, jer su ih napustile dede. Ko će zaista profitirati od transfera penzionerske stranke: Vučić ili Ivica i Palma? Da li je mlađi Krka zanjihao Ivicu i Palmu?

U pretpredizbornoj atmosferi uzburkao se i parlament. Raspravlja se objedinjeno o čak 14 zakona, od zaraznih bolesti – do Železare „Smederevo”. Ima neke simbolike u tome jer je železara odavno zaražena viškom zaposlenih i manjkom tržišta. Sad joj je posebno pao imunitet jer su joj ugašene peći.

Opozicija se priprema ozbiljno da sruši vlast, ali se stalno preispituje. U koliko kolona da nastupi, recimo – u jednoj ili dve? Ako krenu u jednoj koloni, ko će biti nosilac liste? Pajtić, Tadić, Živković ili neko treći? Možda bi dobro rešenje bilo Olja Bećković? Ona otvoreno priznaje da kao novinarka više nikada ne bi radila intervju s Vučićem, jer mu ne veruje. Ali, zato veruje Borisu, Tomi i ostalima koje je intervjuisala.

Ako bi Olja postala nosilac liste, bilo bi zanimljivo videti da li bi pristala na TV duel sa Vučićem i da li bi Vučić pristao na duel s njom. Ko bi mogao da vodi te parove? Možda neka druga Olja?

Možda da, možda ne! Naime, koleginica Olja Kovačević sa RTS-a se šefu „Informera” Draganu J. Vučićeviću već nedeljama priviđa kao novinarka koja navija za Borka Stefanovića, zato što je emotivna partnerka lidera Levice Srbije.

Ali, Olja je bila u vezi s Borkom i u vreme vlasti žutih. Tada to Vučićeviću nije smetalo. Prvi čovek „Informera” greši kada je naziva „žuta Olja”. Valjda bi bilo logično da je ona sada „crvena”.

I Vesna Pešić opet postavlja klipove zajedničkom opozicionom frontu. Zarekla se pre neki dan da bi pre odsekla ruku nego što bi glasala za Sašu Radulovića. Tako je Vesna prešla dug put od belih listića do potencijalnih krvavih lakata. Sada Saša ulazi hendikepiran u kampanju, s jednim glasom manje. Ali svi zbog toga treba da budemo srećni, jer će Vesna moći da glasa s obe ruke.

Bilo kako bilo, intelektualci opet zbunjuju javno mnjenje. Kao, gade im se svi političari, pa će opet da bojkotuju izbore. To izaziva Vučićevo spokojstvo, kao što je verovatno hepi zbog iscepkanosti desnog patriotskog bloka. Da sam kvaran, rekao bih da Vučić uređuje opoziciju, a ne medije. Treća Srbija je dobila bar još četvrtu i petu frakciju. Sanda iz DSS-a i Boško iz Dveri nastupaju pod sloganom „sreća”, kao prvi patriotski hipici. Klijaju predizborni pokreti na sve strane, od zavetnika do skojevaca.

U kakvoj poziciji se nalazi Toma Nikolić? Potpisao je sporazum između Srbije i NATO-a, ali je odmah obećao da će Rusima u Rusko-srpskom humanitarnom centru u Nišu dati diplomatski status. Predsednik Srbije se drži Ustava. To znači da Toma statusno lebdi između Amera i Rusa. Što se unutrašnje politike tiče, priča se da je dao kvotu svojih ljudi na poslanički spisak Vučiću, što je inače bio uslov da Toma, kao šef države, ne postane opozicija predsedniku vlade.

I Vučić je svako jutro u akciji: sedi u klupi s đacima, otvara fabrike, obilazi krišom „Beograd na vodu”, kupuje povratnu kartu za prvi let „Er Srbije” ka Njujorku.

U Londonu je premijer juče čak i priznao da EU više nije najlepši san. Šta to znači? Da li smo, osim toga što smo i ranije znali da EU nije carstvo meda i mleka, saznali još nešto – da je premijer konačno počeo da spava? I da ipak ne radi 25 sati dnevno?