Kako je Raša izvršiteljima platio dug za stanara

Naš čitalac, Raša Simić iz Beograda, platio je dug za struju od 200.000 dinara koji je napravio njegov stanar. Tužio ga je i spor je u toku. Pošto je ovako veliko dugovanje izmirivao na rate, jednog meseca je zakasnio, što je sudu bilo dovoljno da ga opet tuži. Niko ga o tome nije obavestio, a da je predmet stigao do izvršitelja saznao je tek pošto su mu od penzije odbili 40.000 dinara. Zaključak izvršitelja mu, tvrdi, nikada nije uručen. Budući da je u pošti dobio papir na kome je navodno njegov potpis, a Simić i dalje tvrdi da to nije njegov rukopis, platio je i sudsko veštačenje i dokazao da je potpis falsifikovan. Tužio je i poštu i ovaj osamdesetpetogodišnji penzioner kaže za naš list da posle svega ima mnogo razloga za sumnju u manjkavost propisa o kome je „Politika” ovih dana pisala.

On je samo jedan od oko 132.000 građana koji su u prvih šest meseci prošle godine imali posla sa izvršiteljima. Od polovine su, kako saznajemo, naplatili dugovanja i zaključili predmete, ali u Komori izvršitelja, međutim, juče za naš list nisu precizirali o kom iznosu je reč i koliko su oni prihodovali, uz obrazloženje da „se troškovi izvršitelja razlikuju od predmeta do predmeta i u odnosu na visinu duga”.

Dr Vesna Rakić-Vodinelić, profesor Pravnog fakulteta u penziji, kaže da sa stanovišta uporednog prava, isključiva nadležnost vansudskih izvršitelja za naplatu komunalnih potraživanja nije sporna. U mnogim zemljama ova nadležnost ne pripada sudovima, međutim, kada se to primeni u siromašnim društvima kakvo je naše onda to izgleda drugačije.

– Za potraživanja koja pogađaju najširi sloj društva nadležni su izvršitelji koje plaćaju javna komunalna preduzeća, a za ogromne nenaplaćene poreze koji pogađaju i najbogatije slojeve ne postoji takva praksa, kaže Rakić-Vodinelić.

Po njenom mišljenju ovlašćenje izvršitelja, da bez sudske odluke, sa zaključkom koji sami donose, ulaze u stan i plene imovinu, može se smatrati spornim, jer je plenidba stvari mera prinude, a za mere prinude je prema našem Ustavu nadležan sud.

Naša sagovornica objašnjava da je u situaciji kada su sudovi neefikasni i nemotivisani država imala nameru da obezbedi efikasnost izvršenja i da se posao poveri ljudima koji će da žive od te naplate.

– Nadležnost za izvršenje je poverena tako da onog ko je socijalno ugrožen čini još nemoćnijim. Javno preduzeće ima novca da plati izvršitelja, a on će to na kraju naplatiti od dužnika. Postoji pravni lek (pet dana od prijema rešenja), ali i on je poprilično ograničen, jer mora biti propraćen dokazima. Ako tvrdite da ste platili struju morate da sve račune fotokopirate i priložite uz prigovor. To je sve jedan zahtevan sistem koji se može uvesti u društvima koja su pripremljena, kaže naša sagovornica.

Odredbe Zakona koje se odnose na postupak izvršenja naplate komunalnih usluga su, kako za „Politiku” kaže profesor Nikola Bodiroga sa Pravnog fakulteta, već bile predmet ocene ustavnosti. Ustavni sud je u februaru 2014. zauzeo stav i doneo odluku da Ustav u ovom slučaju nije prekršen.

– Od 2011. godine je zakonom propisana isključiva nadležnost izvršitelja u naplati komunalnih usluga. Dužnik ima pravo da uloži prigovor i o tom prigovoru odlučuje sud. Drugo je pitanje da li su građani dovoljno edukovani da se štite od odluka i radnji koje izvršitelji preduzimaju, koje pravne lekove mogu da izjavljuju i u kom roku, kaže Bodiroga.

On objašnjava da se samo u Prvom osnovnom sudu 2011. i 2012. nalazilo oko dva miliona predmeta koji su se odnosili na naplatu komunalnih potraživanja. Sudovi jednostavno nisu mogli da se bave drugim poslovima. Državni interes je bio da se rasterete.

– Najvažnije je da onaj ko prenosi javna ovlašćenja, a to je država, uredi nadzor, odnosno kontrolu načina na koji se obavljaju ta javna ovlašćenja. Da, ukoliko izvršitelji postupaju suprotno zakonu, građani ili preduzeća mogu da se obrate sudu i da dobiju odluku kojom se zaključak izvršitelja stavlja van snage, kaže naš sagovornik i dodaje da i kod kod nas postoje dve vrste dužnika – oni koji mogu da plate, a neće i oni koji bi hteli da plate, a ne mogu. Problem je što je u Srbiji ovih drugih mnogo više.