Dalje ruke od mog keša

Nemački tabloid „Bild” ustao je u odbranu novčanice od 500 evra. Nakon što je Mario Dragi, predsednik Evropske centralne banke (ECB) najavio da se razmatra mogućnost ukidanja ovog najvećeg apoena, ovaj list je pokrenuo peticiju pod sloganom „Dalje ruke od mog keša”.

Kako je „Politika” već objavila, u jednom izveštaju Evropola, kriminalističke obaveštajne agencije Evropske unije, navodi se da su upravo ove ljubičaste novčanice kriminalcima najomiljenije. U svetu ih zbog uske povezanosti sa kriminalom i zbog toga što vrlo često završe u džepovima loših momaka, zovu i „binladenke”.

„Bild” nije jedini koji se drži slogana „keš je zakon”. Hans Jurgen Papier, bivši predsednik nemačkog ustavnog suda, za frankfurtski „Algemajne cajtung”, kaže da bi zabrana ove novčanice bila u suprotnosti sa garantovanim ustavnim pravom na slobodu pojedinca. Odgovor na pitanje, zašto se uzburkala nemačka javnost, leži u činjenici da se 50 odsto plaćanja u ovoj zemlji obavi u kešu. Slična situacija je u Austriji, ali i u Srbiji.

Željko Stojanović, koji je napisao nekoliko publikacija o novčanicama u Srbiji, kaže da bi potpisao peticiju za očuvanje novčanice od 500 evra, koju je pokrenuo „Bild” da je, kojim slučajem u prilici.

– Da živim u Nemačkoj i ako bih, na primer, radio kao savetnik u nekom ministarstvu, stavio bih svoj potpis na tu peticiju. Novac je roba nad robom. To je jedina roba za koju možete kupiti svu drugu robu. Ako centralna banka najavi mogućnost ukidanja nekog apoena onda unosi nesigurnost u platni promet jedne zemlje. ECB treba da prati navike stanovništva i privrede. Ukidanju nekog apoena treba da prethode ozbiljne analize – kaže Stojanović.

A upravo u navikama leži odgovor na pitanje zašto Nemci negoduju zbog najavljenog povlačenja novčanice od 500 evra iz opticaja.

Kako kaže naš sagovornik, Nemci su navikli, još pre uvođenja evra, da koriste apoen od 1.000 maraka. S druge strane, mnogo građana ima naviku da koristi i kreditne kartice, ali banka mora da ima sluha za potrebe građana i privrede.

– Ne vredi da se forsira neki apoen ako ga građani ne traže. U Americi, na primer, postoji apoen od dva dolara, koji se vrlo retko koristi i banke ga malo trebuju. U nekim državama Evrope, sa druge strane, novčanice od 500 evra se uopšte ne koriste. Portugalija, na primer, ne koristi taj apoen, jer ne odgovara životnom standardu ove zemlje. Jednostavno, previše vredi – kaže Stojanović.

Upravo zbog toga ekonomista Ljubomir Madžar smatra da se Srbije uopšte ne tiče da li će ECB ukinuti ili zadržati 500 evra u opticaju.

– Mi smo siromašan narod i imamo malo dolara i evra i svih drugih novčanih jedinica. Ako je ukinu to nas neće mnogo pogoditi, a ako je sačuvaju, nećemo se mnogo ovajditi od toga. Ukidanje će svakako otežati posao organizovanim kriminalcima. Ne treba se previše uzbuđivati oko te promene – kaže Madžar i podseća da je u Norveškoj nedavno bila inicijativa da se potpuno ukine plaćanje u gotovom novcu, što je takođe utopija.

Ne može svaki građanin da plaća preko kompjutera, dodaje Madžar. Mnogi vole gotovinu. On ipak na kraju dodaje da bi ukidanje tog apoena osiromašilo raspoloživu novčanu masu i sa tehničke strane proizvelo izvesne probleme.

Najčešći argument kritičara predloga ECB-a je da u vreme kada su u nekim bankama širom sveta kamate na štednju čak i negativne, građani novac drže kod kuće, pa im je praktičnije da štednju čuvaju u većim apoenima.

Slaviša Tasić, profesor na Univerzitetu Meri u SAD, kaže da su kriminalci samo zgodno objašnjenje i da Mario Dragi ima i neke druge razloge zašto predlaže ukidanje novčanice od 500 evra.

U nameri da preko stimulisanja inflacije podstakne privredni rast, ECB je uveo negativnu kamatnu stopu na depozite, koje banke drže kod ove evropske centralne monetarne institucije.

– U normalnim situacijama, kad banka deponuje novac kod centralne banke, ona dobije neku kamatu. Kod ECB, i nekih drugih centralnih banaka, danas ta stopa je negativna i iznosi minus 0,3 odsto. To znači da za čuvanje viška novac treba ECB platiti. Problem za politiku negativnih kamatnih stopa je postojanje keša. Kad su kamate negativne bankama i finansijskim institucijama više se isplati da drže keš nego da ga pozajmljuju ECB ili državama po negativnim kamatnim stopama. Kako držanje keša ima svoje troškove, mnogi ipak deponuju novac kod ECB i po negativnoj stopi, ali to ima svoj limit i u nekom trenutku više se isplati držati keš nego plaćati kamatu na svoj sopstveni novac. Ukidanjem najveće novčanice, držanje keša postaje još skuplje i nezgodnije, čime se finansijski sistem podstiče da podrži negativne kamate i da ne pobegne u keš – objašnjava Tasić.