Jedna nagrada i dva skandala

Bezbroj puta je pisano o lakrdiji sa nagradom za „najčitaniju knjigu” koju dodeljuje Narodna biblioteka Srbije, a koja se nekada dodeljuje knjizi koja je zaista najčitanija, a nekada i ne.

Razlog – o tome koja je knjiga najčitanija ne odlučuje čitanost, nego žiri?!

Uzrok – jednoumna svest književne šatro elite, kojoj nije dovoljno to što, zloupotrebljavajući nepostojanje čvrstih normi i kritičke javnosti, ostale književne nagrade deli svojim „zaslužnim” predstavnicima, ne vodeći računa o kvalitetu napisanog, ili kako joj se digne, nego falsifikuje i egzaktnu činjenicu kao što je broj čitalaca.

Uprkos očiglednoj prevari utkanoj u proceduru dodele ove nagrade, i uprkos tome što je Upravni odbor Narodne biblioteke – u kojem većinu čine predstavnici pomenute „elite” – još prošle godine zvanično priznao neprihvatljivost sopstvenog brljanja, priznanje je i ove godine dodeljeno po starom, šizofrenom principu.

Kao i toliko puta do sada, prevara bi prošla u tišini, da ovogodišnji dobitnik Filip David na dodeli nije napravio skandalčić, opljunuvši prisutnog predsednika republike.

Razlog zašto – ako mu je prisustvo Tomislava Nikolića kao počasnog gosta dodele neprihvatljivo – nagradu nije odbio, David nalazi u „činjenici” da su mu je dodelili „čitaoci”.

Ne znam da li je knjiga Filipa Davida zaista bila najčitanija – moguće je i da jeste, pošto su mu pripadnici pomenute „elite” prethodno obezbedili „Ninovu” nagradu, koja donosi veliku čitanost, i pošto mu je izdavač „Laguna”, koja zna da knjigu učini čitanom – ali, i ako jeste i ako nije, ni ovu nagradu mu nisu dodelili čitaoci, nego besmisleni žiri, pa je, ukoliko drži do zdravog razuma i do morala, laureat imao dobar razlog da je odbije mnogo pre nego što je ušao u salu biblioteke i video koga sve tamo ima.

Simptomatično, u slavljenju Davidovog skandalčića najglasniji su oni prethodni laureati ove nagrade koji su je dobili potpuno nezasluženo, jer im knjige nisu bile najčitanije.

Ma koliko zvučalo nepopularno u jeku opštenarodnog oduševljenja gestom za koji, kako reče Tomislav Nikolić, nije bila potrebna „ni hrabrost ni vaspitanje”, ne mogu da ne primetim jedan neprijatan detalj.

Ako za neke druge bruke jeste, za suštinsku bruku utkanu u proceduru dodele ove nagrade aktuelni predsednik Srbije – bilo onakav kakav je bio, bilo onakav kakav je sad – teško da je odgovoran.