Dačić: Preteća radikalizacija na Kosovu

UJEDINjENE NACIJE - Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić ocenio je na sednici Saveta bezbednosti UN da radikalizacija političkih prilika i pogoršanje bezbednosne situacije predstavljaju pretnju za sve žitelje Kosova i Metohije, dodajući da su najugroženiji povratnici u nacionalno mešovitim sredinama. Dačić je na sednici na kojoj je razmotren najnoviji redovni izveštaj o radu Misije UN na Kosovu (UNMIK) na Kosovu, ponovio da je Srbija u potpunosti posvećena dijalogu koji se, uz posredovanje EU, vodi između Beograda i Prištine.

On je ocenio da će odsustvo vladavine prava, suprotstavljeni interesi vladajućih i opozicionih političkih struktura, kao i nedostatak istinske volje da se ispune uslovi koje pred vlasti na Kosovu i Metohiji postavlja međunarodna zajednica, predstavljati destabilizujući faktor u dužem vremenskom periodu. Ocenivši da je za sticanje šire slike o situaciji u kojoj živi srpsko i drugo nealbansko stanovništvo na Kosovu nužno da se sagleda i položaj ovih zajednica južno od reke Ibar, Dačić je predložio da to bude uključeno u buduće periodične izveštaje On je rekao da Srbija očekuje će UNMIK nastaviti sa sprovođenjem svog mandata, na statusno neutralan način, u skladu sa rezolucijom SB UN 1244.

Prema negovim rečima, zanemarivanje ljudskih prava i problema sa kojima se susreću manjinske zajednice širom Kosova dodatno doprinosi njihovom osećaju izolovanosti, zapostavljenosti i bezizglednosti. On je dodao da svaka vrsta podrške koju Srbija može da pruži potencijalnim povratnicima ostaje nedovoljna ako izostane adekvatno angažovanje Privremenih institucija samouprave u Prištini i lokalnih zajednica, uz aktivno angažovanje međunarodne zajednice. Dačić je kao primer naveo izveštaj o Kosovu iz novembra 2015. godine prema kome se od ukupno 479 incidenata na Kosovu, u 310 slučajeva radilo o incidentima usmerenim prema kosovskim Srbima, uključujući u 22 odsto slučajeva povratnike.

Ministar spoljnih poslova Srbije je istakao da samo obećanja nisu dovoljna, dodajući da su potrebne efikasnije mere i konkretni rezultati. On je ponovio da je preko 220.000 Srba proterano sa svojih ognjišta na KiM, a da je samo 1,9 odsto njih ostvarilo održivi povratak. „Da li je međunarodna zajednica digla ruke od povratka Srba i da li će time biti legalizovano etničko čišćenje sa Kosova i Metohije”, upitao je Dačić On je izjavio da iznošenje parcijalnih evidencija o napadima na život i imovinu Srba i pripadnika drugih nealbanskih zajednica na izvestan način relativizuje jednu, civilizacijski nedopustivu pojavu, a to je, kako je rekao, progon ljudi samo zato što ne pripadaju većinskoj zajednici.

On je rekao da bi bilo ilustrativno videti statistiku o procentualnom rešavanju zločina i naknadi štete za krivična dela izvršena protiv Srba, uključujući ubistva. „Želim da podsetim i da izveštaj generalnog sekretara iz aprila 2015. godine u stavu 34. konstatuje da su nerešena imovinska prava i dalje glavni činilac koji ometa napredak u procesu individualnog povratka i u odnosima među zajednicama”, izjavio je Dačić. Dačić je istakao i da je verski ekstremizam na Kosovu i Metohiji dostigao najviši nivo u regionu, rekavši da je radikalizacija političkih prilika i pogoršanje bezbednosne situacije usled eskalacije političkog i verskog ekstremizma predstavljaju pretnju za sve žitelje Kosova i Metohije.

Dačić je rekao da je Srbija u potpunosti posvećena dijalogu koji se, uz posredovanje EU, vodi između Beograda i Prištine, kao i implementaciji postignutih dogovora. Prema njegovim rečima, srpski narod na Kosovu garanciju svog opstanka i razvoja vidi u uspostavljanju Zajednice srpskih opština, koja bi artikulisala interese srpskog stanovništva i ponudila institucionalni mehanizam za kolektivno ostvarivanje i zaštitu njegovih osnovnih prava, i doprinela daljoj i bržoj normalizaciji odnosa.
„Očekujemo da Evropska unija nastavi da olakšava naš dijalog sa Prištinom, a Vlada Republike Srbije će, sa svoje strane, bez sumnje, nastaviti da se aktivno angažuje na primeni briselskih dogovora, u interesu mira, stabilnosti i ekonomskog prosperiteta regiona”, izjavio je Dačić.

Beta

-------------------------------------------------------------------------------

Šef Unmika: Nasilje opozicije sprečava napredak Kosova

UJEDINjENE NACIJE - Šef Misije UN na Kosovu (UNMIK) Zahir Tanin izjavio je da su politički sukobi omeli napredak na Kosovu uprkos naporima vlasti u Prištini.

„Najočiglednuij primer je višestruko nasilje kosovske opozicije u parlamentu”, rekao je Tanin u video obraćanju Savetu bezbednosti UN.

Tanin je izrazio uverenje da svi treba da se uzdrže od političke borbe i uskih političkih interesa i okrenu se fundamentalnim pitanjima kao što su sproveđenje vladavine zakona i zaštitet ljudskih prava što treba da budu prioriteti na Kosovu.

Šef Unmika je rekao da je vlada u Prištini obećala da će nastaviti normalizaciju odnosa s Beogradom preko pregovora pod pokroviteljstvom EU, ispuniti fiskalne i finansijske obaveze koje su postavile međunarodne institucije i obezbediti uslove za rad Specijalnog suda za zločine nekadašnje OVK.

Tanin je rekao da na Kosovu postoji pravni okvir za vladinu prava, ali da je primena zakona „inkonzistentna” i da je sprovođenje pravde „neprihvatljvo sporo uz česte slučajeve političkog mešanja”.

„Zakoni i programi napravljeni za prava manjinskih grupa i zaštitu kulturnog nasleđa ostaju pitanje za ozbiljnu zabrinutost, zajedno s ostvarivanjem imovinskih prava”, rekao je Tanin i dodao da je saradnja Srpske pravoslavne crkve i kosovskih vlasti nazadovala prošle godine i da su nerešena pitanja crkvene imovine i sprovođenja pravne zaštite zategli odnose.

Beta
--------------------------------------------------------------------------------

Čurkin: Većina u EU pokušava da primora Srbiju da odustane od Kosova

UJEDINjENE NACIJE - Ambasador Rusije u UN Vitalij Čurkin izjavio je da posle sporazuma Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa nije napravljen poseban napredak, ali i da većina u EU pokušava da natera Beograd da napusti svoju poziciju po pitanju Kosova korak po korak u pregovorima za članstvo u Uniji. Čurkin je na sednici Saveta bezbednosti UN o Kosovu rekao da situaciju na Kosovu i dalje obeležavaju trajna kriza i sukobi s opozicijom. Ruski ambasador je ocenio da je situacija s kosovskim Srbima i dalje veoma ozbiljna.

Čurkin je rekao da dogovorena Zajednica srpskih opština postoji samo na papiru iako to treba da doprinese međuetničkim odnosima, tako što bi kosovski Srbi dobili prava. Situacije teško da je zadovoljavajuća, rekao je Čurkin i dodao da su posrednici u dijalogu Beograda i Prištine iz EU tihi po pitanju zajednice opština. Teško je izbeći utisak da većina u EU pokušava da primora Srbiju da napusti svoju poziciju korak po korak u pregovorima za članstvu u EU, rekao je Čurkin podsećajući da su pregovori Srbije i EU o članstvu počeli u decembru otvaranjem poglavlja o drugim pitanjima, što se u slučaju Srbije odnosi na Kosovo. Postavlja se pitanje nepristrasnosti EU, rekao je Čurkin i naglasio da je rezolucija 1244 UN i dalje validan i obavezujući dokument.

Beta
-------------------------------------------------------------------------

Čitaku: Pomirenje moguće tek kada Srbija prizna ratne zločine

NjUJORK - Kosovska ambasadorka u SAD Vljora Čitaku izjavila je večeras da će, i pored zamajca u normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, pomirenje između naroda biti moguće „tek kada Srbija prizna da je počinila ratne zločine i izvini se”. Čitaku je, na redovnoj sednici Saveta bezbednosti UN o Kosovu, rekla da je kosovski Ustavni sud dao jasne smernice o tome kako Zajednica srpskih opština treba da bude uspostavljena, te da kosovska vlada ima jasnu „mapu puta” kako da to uradi, a da ne ugrozi „funkcionalnost države”. „Nećemo dozvoliti da se ponove opasni modeli u regionu”, poručila je Čitaku.

Prema njenim rečima, „Kosovo veruje da je dijalog važan, ali uz iskrenost u sprovođenju dogovorenog, bez dvosmislenosti”. Ona je kazala da treba iskreno reći o čemu je u dijalogu reč, a to nije, navela je, ponovna integracija Kosova sa Srbijom, niti prekrajanje istorije. „Kosovo je slobodna, suverena država i to se neće promeniti, već se mora promeniti stav Srbije prema nama, i dijalog je dobar korak u tome”, rekla je Čitaku, dodavši da niko ne treba da sumnja u evroatlantske ambicije Kosova, koje će učiniti „sve da dobije mesto u međunarodnim organizacijama”.

„Istina je da je pre 1999. godine više Srba živelo na Kosovu, ali su mnogi među njima bili pripadnici vojske i policije i očito se neće vratiti”, tvrdi Čitaku. Ona je napomenula da su kosovske institucije uspostavile Specijalni sud koji će suditi za zločine na Kosovu 1999. godine i da je ratifikovan sporazum koji je vlada u Prištini potpisala sa Holandijom o tom sudu. „Uvek ćemo sarađivati sa međunarodnim pravosuđem, kao što smo i u prošlosti činili, jer nemamo šta da krijemo. Rat nije bio naš izbor”, rekla je ona.

Čitaku je izrazila žaljenje što, kako tvrdi, u Srbiji mnoga kršenja ljudskih prava nisu ispitana i pozvala je na zadovoljenje pravde za one koji su preživeli seksualno nasilje tokom sukoba. Čitaku tvrdi i da kosovske vlasti poštuju ljudska prava manjina i podržavaju ih, „bez obzira na drugačiju sliku koju Srbija svaka tri meseca predstavlja u Njujorku”.

Tanjug