Moskva poštuje naftaški dogovor sa Rijadom

Vodeći svetski proizvođač nafte – Rusija je u februaru proizvela isto crnog zlata koliko i u januaru, baš kako je sredinom prošlog meseca obećala Saudijskoj Arabiji, Kataru i Venecueli.

„Nepromenjena ruska februarska proizvodnja nafte (10,88 miliona barela dnevno) prvi je uslovni znak poštovanja sporazuma koji su sredinom prošlog meseca članice OPEK-a postigle sa jednom nečlanicom od 2001. godine”, preneo je juče Rojters.

Strmoglav cene nafte od juna 2014. godine do ovog januara od skoro 70 odsto nagnao je Rusiju i OPEK da nakon višegodišnjih otpora ove zime konačno pronađu kakav-takav dogovor za rešavanje zajedničkog problema.

Tim povodom Rusija, Saudijska Arabija, Katar i Venecuela su 16. februara na sastanku u Dohi postigli uslovni međusobni dogovor o zamrzavanju svoje proizvodnju na januarskom nivou. Rusija je u januaru inače proizvela najviše nafte na mesečnom nivou u poslednjih 30 godina. Saudijska Arabija još nije iznela podatak o proizvodnji u februaru, ali podaci Rojtersa ukazuju da „nije došlo do povećanja”, navela je juče britanska agencija.

U međuvremenu, kvartet proizvođača nafte je u Dohi odlučio da pita i druge proizvođače da se pridruže dogovoru o zamrzavanju. Aleksandar Novak, ruski ministar energetike, saopštio je u utorak da je „kritična masa” zemalja proizvođača 73 odsto svetske nafte (od Omana do Meksika, ali još ne i Iran) prihvatilo da zamrzne proizvodnju na januarskom nivou.

Vest o dogovoru 73 odsto država proizvođača nafte – uslovnom i još bez mehanizma nadzora zamrzavanja – bila je dovoljna da u utorak podstakne rast cene barela iznad 37 američkih dolara. Uzlazni trend cene nastavljen je i juče, nakon vesti da je Rusija u prvom mesecu važenja „Doha dogovora” ispoštovala taj sporazum. Prethodni slični pokušaj dogovora OPEK-a i Rusije 2001. godine neslavno je propao, zbog odluke Moskve da ga ne poštuje.

Da li je odluka o zamrzavanju proizvodnje uvod u dogovor o osetnom smanjenju nafte, kako se nadaju berze, ili je napravljen račun bez krčmara s obzirom na to da nekadašnji megaizvoznik Iran šalje protivrečne signale povodom „Doha sporazuma”?

U međuvremenu, američka investiciona banka Goldman Saks procenjuje da globalne rezerve neprodate nafte rastu tako dramatičnom brzinom – da će se svet rešiti tog viška tek 2021. godine.

To što vodeći proizvođači nafte i danas besomučno pumpaju crno zlato, moglo bi uskoro prestati, poručuju iz Udruženja proizvođača energenata SAD.

„Ima mnogo geopolitičkih dešavanja koja bi se mogla umešati u delovanje tržišta. Nestabilnosti u nizu petroproizvođača može ih navesti da smanje proizvodnju crnog zlata”, prenosi agencija Sputnjik izjavu Barija Vortingtona, izvršnog direktora Asocijacije za energiju SAD U Vašingtonu istovremeno procenjuju da je OPEK na zalasku snaga.

Naftaši čija je proizvodnja skupa treba ili da smanje troškove, nađu gotovinu ili da se povuku iz biznisa, saudijski ministar energetike Ali el Naimi, de fakto lider OPEK-a, poručio je nedavno eliti američkih naftaša na petrokonferenciji u Hjustonu.