Kukuruz „car” prolećne setve

Ovogodišnja prolećna setva najverovatnije će početi sredinom marta. Očekuje se da će biti posejano više od dva miliona hektara, a na polovini te površine biće – kukuruz. Sojom i suncokretom biće posejano 180.000 hektara, a šećernom repom oko 60.000 hektara oranica. Standardno se očekuju i velike površine pod povrćem i industrijskim biljem (po 250.000 hektara). Stručnjaci napominju da su ovo svakako planovi, a da li će biti realizovani zavisiće od potreba tržišta i kretanja cena.

Setvena politika nije znatnije menjana poslednjih godina i Srbija će ponovo imati najveće površine pod kukuruzom. Agrarni analitičar Vojislav Stanković ističe da je proizvodnja kukuruza i dalje ekonomski najznačajnija za poljoprivredu i privredu naše zemlje.

U bruto ostvarenoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje kukuruz učestvuje i do 25 odsto što je veliki udeo s obzirom na smanjenu domaću potrošnju i krizu u stočarstvu. Kaže da strategiju ne treba menjati i pored trenutnih viškova kukuruza u silosima (zbog niske otkupne cene). Dosadašnji motiv za povećanom proizvodnjom uglavnom je bio stabilna otkupna cene jer se ova žitarica dosta izvozi.

Treba li Srbija da napravi zaokret u planiranju proizvodnje i šta bi mogli da budu naši novi pravci u razvoju agrara?

– Treba smanji površine pod žitom i povećati proizvodnju industrijskog, stočnog i krmnog bilja, povrća i posebno jagodičastog voća – kaže Stanković. Donekle je Srbija već prihvatila savremene trendove što se najbolje vidi po povećanim površinama pod sojom, suncokretom i šećernom repom. Posebno su porasle površine pod sojom (za 45 procenata u odnosu na sedamdesete godine) a njen prosečni prinos čak je malo veći i od evropskog proseka. Naš sagovornik kaže da je Srbija, zahvaljujući preferencijalnim pogodnostima koje ima u izvozu šećera na tržištu EU, poslednjih godina ostvarila i značajniji rast proizvodnje šećerne repe, ali da bi tu šansu mogla još bolje da iskoristi. Prošle godine izvoz je bio manji zbog pada cena šećera na svetskom tržištu za oko 15 odsto, ali nam je i proizvodnja repe bila manja.

 – Proizveli smo 290.000 tona što je na samoj granici potreba domaćeg tržišta i izvoza. Do 2017. godine naša preferencijalna kvota je 182.000 tona na tržište EU. Ne koristimo dovoljno mogućnosti koje nam se nude – ističe.

Stručnjaci još napominju i da će troškovi ovogodišnje setve biti veći za oko 20 odsto u odnosu na prethodnu godinu i to zbog rasta cene hemije – mineralnog đubriva, herbicida i pesticida. To neće značajno uticati na cene finalnih proizvoda jer na njih dominantno utiču svetske cene.