Šta sve ne može premijer u ostavci

Pošto danas u podne predsednik Srbije Tomislav Nikolić na predlog vlade saopšti da raspušta skupštinu i raspisuje vanredne izbore, parlament i vlada prelaze u stanje tehničkog mandata. To znači da se ove dve važne državne institucije mogu sastati samo u slučaju da to zahtevaju neodložni državni poslovi.

Tako se Vučićeva „tehnička vlada” od danas, kako to nalaže Zakon o vladi, bavi samo tekućim poslovima bez kojih vlada kojoj je prestao mandat ne bi mogla ni formalno da postoji. Ona, međutim, neće moći da donosi neke važne odluke koje su pravo vlade u punom mandatu, osim u nekim izuzetno važnim situacijama za zemlju. Tehnička vlada, recimo, ne može da donosi zakone, ali zato mora i može da donosi zakone čije je donošenje vezano za zakonski rok, potrebe države, interese odbrane ili prirodne, privredne i tehničke nesreće. Interesi odbrane tiču se bezbednosti zemlje i njenog suprotstavljanja vojnim i nevojnim izazovima, rizicima i pretnjama.

Da li bi onda u takvoj situaciji ova vlada mogla da potpiše sporazum sa Rusijom o diplomatskom imunitetu Rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu?

Formalno gledano, verovatno ne, jer je, pre svega, reč o važnoj političkoj odluci. Međutim, vlada, odnosno premijer nemaju dilemu u vezi s ovim sporazum – bar zasad, jer, kako kaže premijer, još nije postignut dogovor sa Moskvom o tome. Takođe, i pored nekih nezvaničnih najava da bi u jeku predizborne kampanje ruski premijer Dmitrij Medvedev trebalo da poseti Srbiju, njegov dolazak još nije utanačen. Tako je ovo pitanje, za vreme predizborne kampanje, stavljeno „ad akta”.

Podsećanja radi, Vlada Srbije se i 2014. godine godine pozvala na svoj „tehnički status” kada je od nje traženo da se pridruži sankcijama Evropske unije protiv svrgnutog ukrajinskog režima.

Kako je tada saopšteno iz Ministarstva spoljnih poslova, „nova vlada Srbije će se izjasniti o situaciji u Ukrajini i na Krimu”, a „tehnička vlada ne komentariše aktuelna politička dešavanja u svetu”.

Dakle, ova vlada nastavlja sa svojim tekućim poslovima, koji se, kako kaže Zakon o vladi, odnose na sprovođenje politike, zakona i drugih akata skupštine, komunikacije sa drugim institucijama u državi, predstavljanju izvršne vlasti u diplomatskim i protokolarnim kontaktima. S uobičajenim radom moraju da nastave kabinet premijera, generalni sekretarijat i sve ostale službe vlade. To su, zapravo, poslovi bez kojih vlada kojoj je prestao mandat ne bi mogla čak ni da „vegetira”.

-------------------------------------------------------------

Vučić: Potrebna nova snaga ujedinjene Srbije sa jasnim mandatom da se reforme završe

„Vlada Srbije smatra da je prva faza u uspostavljanju drugačije, moderne i uspešne Srbije okončana time što su u potpunosti stabilizovane ekonomske i političke prilike, te da je za obezbeđivanje evropskog životnog standarda i utvrđivanje jasnog i nedvosmislenog puta naše zemlje u budućnost potrebna nova snaga ujedinjene Srbije sa jasnim mandatom da se reforme završe i da omoguće našoj državi da bude na ulaznim vratima evropske porodice naroda”, kaže se u predlogu za raspuštanje skupštine koji je premijer Aleksandar Vučić juče uputio predsedniku Tomislavu Nikoliću.

Takođe se navodi i da je vlada uspela da za nepune dve godine spreči kolaps javnih finansija, da teškim ekonomskim reformama izvede zemlju iz recesije i da otvori prva poglavlja na putu Srbije ka EU. A sve te rezultate vlada je, kako se ističe, uspela da postigne zahvaljujući poverenju građana.

J. Cerovina

-------------------------------------------------------------

Sve dok se ne konstituiše novi saziv skupštine, poslanici u slučaju potrebe mogu da se okupe, održe sednicu i donesu neku odluku

(Foto Tomislav Janjić)

Parlament je juče zasedao poslednji put u ovom sazivu, a njegova predsednica Maja Gojković je nekolicinu poslanika koji su iz sale za zasedanje izašli nešto malo pre završetka glasanja pozdravila rečima: „Ne mogu da kažem da se vidimo u drugom filmu, jer ne znam ko će glumiti.” Poslanici koji su dočekali kraj izjašnjavanja pozdravili su ga aplauzom.

Gojkovićeva je zahvalila poslanicima na zajedničkom radu i podsetila da su zasedali 232 dana i noći, usvojili 384 zakona i 233 ostala akta, te da mogu da budu ponosni na ono što su uradili.

Ko će krajem maja ili početkom juna sesti u poslaničku klupu, znaće se početkom maja, kad budu proglašeni rezultati izbora. Sve dok se ne konstituiše novi saziv, raspušteni parlament će biti tu da, u slučaju potrebe, održi sednicu i donese neku odluku. U Ustavu stoji da skupština koja je raspuštena vrši samo tekuće ili neodložne poslove, određene zakonom. Njena puna nadležnost uspostavlja se u slučaju proglašenja ratnog ili vanrednog stanja i traje do okončanja tog stanja.

U Zakonu o Narodnoj skupštini stoji i da raspušteni parlament, odnosno nadležni odbor može da obavlja neodložne poslove, kao što su bavljenje mandatno-imunitetskim pitanjima i ostvarivanje međunarodne saradnje, rešavanje pojedinačnih slučajeva materijalno-statusnih pitanja narodnih poslanika, ali i drugih izabranih i imenovanih lica, ukoliko su vezani za zakonski rok ili to nalažu potrebe države.

U nekim ranijim sazivima događalo se da raspušteni parlament ipak održi sednicu, jer je bilo potrebno ukinuti nekome imunitet (sudija, poslanik). Prethodni raspušteni deveti skupštinski saziv morao je da održi sednicu da bi ukinuo poslanički imunitet jednom naprednjaku.

Od 2000. godine, uključujući i tu godinu, samo je jedan skupštinski saziv odradio pun mandat i to je onaj koji je konstituisan 2008. godine. Izbori za taj saziv održani su 11. maja 2008, a sledeći su bili 6. maja 2012. Blizu punom mandatu bio je i saziv koji je konstituisan posle izbora održanih 28. decembra 2003, nedostajalo mu je desetak meseci. Sva četiri ostala skupštinska saziva posle 2000. godine  bila su kraćeg daha. Najkraće je potrajao saziv koji je konstituisan posle izbora 2007. godine – jedva nešto malo više od godinu dana.

M. Čekerevac