Poslednji pečat

Bićemo, izgleda, prva zemlja u Evropi u kojoj će biti uvedene biometrijske lične karte. Neki građani su u tome videli „mračne namere CIA i iluminata da nas kontrolišu poput robova”, drugi su u tom malom detalju videli „još jednu političku ucenu sveta prema Srbiji i utvrđivanje njenog položaja zamorčeta u Novom svetskom poretku”, dok je Rodoljub Šabić, poverenik za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, rekao da je primena biometrijskih ličnih karata bez mehanizama koji obezbeđuju zaštitu podataka o ličnosti danas mnogo rizična i dodao da je „zanimljivo da budemo jedna od prvih evropskih zemalja koja ima biometrijske lične karte, a jedna od poslednjih koja nema savremeni zakon o zaštiti podataka o ličnosti”.

Šta je veći problem u ovoj priči? Da li to što ćemo u sistemu „sve može biti upereno protiv vas” biti prvi u Evropi, da li to što nemamo zakone koji regulišu zaštitu privatnosti, ili je problem u činjenici da je ovaj „poslednji pečat”, ovaj simbolički žig na svaku egzistenciju, znak sumraka ličnih i građanskih sloboda, mehanizam za apsolutnu kontrolu života, poroka i tajni kojih više neće biti, suptilni mehanizam poslednje ucene koja će svakom od nas visiti nad glavom? Centralni kompjuter policije, sistema, države, taj svemogući entitet stvarno će nas posmatrati, i naši životi odjednom postaju potencijalno najkrupniji dokazi protiv nas, orvelovski zastrašujuća realnost. „Sve o nama”, navodno, ulazi na velika vrata kako bi se, između ostalog, olakšala borba protiv organizovanog kriminala, korupcije, terorizma, lopova, siledžija i muljatora svih vrsta.

U reakcijama po internet blogovima, osim pomenutih, ima i onih u kojima građani izjavljuju da je ideja odlična za sve ljude koji žive poštenim životom i koji nemaju čega da se plaše. Jedan znak osobe, rešava sve. Biometrijska lična karta može i tako da se shvati. Ali, ima jedan mali problem.

Pitanje je ko odlučuje o tome čije će ponašanje, odnosno čija će biometrijska lična karta biti uzeta u razmatranje? Pretpostavimo da su u pravu oni koji strahuju da ćemo u apsolutnoj kontroli svi biti praćeni i prisluškivani, ali nećemo svi biti kažnjeni za svoje ponašanje.

Vrhovni žrec svih sudbina odlučuje o tome čiji mito se vadi iz rukava sada, a kome se gleda kroz prste; čija korupcija u ovom trenutku, zarad „viših interesa”, ne treba da bude dirana; koji kriminalci u ovom istorijskom trenutku treba da se puste na miru; ko će biti ucenjen, čija porodica će biti na udaru, čiji lopovluk će biti bomba koja rastura nečiju političku karijeru; kom nasilju će biti progledano kroz prste, čija bespravna gradnja će postati pravna, a čija će se rušiti; ko sme da otme park deci kako bi na tom mestu sagradio desetospratnicu, kome će se dozvoliti otimanje gradskih obala i čija privatizacija će biti obavijena velom tajne; čija će zarada na berzi biti upotrebljena „kad za to dođe vreme” kao krunski argument, a čiji bankovni računi se nikada neće otvoriti – u šta god da pogledamo oduvek, i danas, vidimo samo mutnu Maricu. Za to nam nisu potrebne biometrijske lične karte, ni budućnost, ni naučna fantastika. To ćemo imati i kad uđemo u sistem totalne kontrole. Ništa novo.

Jer, radi se o tome da politički i lični interesi, a ne bilo kakva želja da se uredi društvo i da se dosegne univerzalna pravda kreiraju naše živote i naslovne strane tabloida.

Vrhovni žrec je (a on može biti pojedinac ili grupa, svejedno) onaj koji je iznad svemogućeg kompjutera. On odlučuje o tome ko je „grešnik”, i čiji će „poslednji pečat” biti otvoren. U piramidi vlasti, na svakom nivou sedi po jedan, samo što danas ima manje podataka. Mali pošteni čovek ne treba da se raduje ovom projektu – svako može biti slomljen – ako se iz bilo kog razloga nađe na putu buldožeru moći.

Biometrijske lične karte, u krajnjoj liniji, vlasti daju neograničenu moć – otuda valjda, ovakva žurba da se u Srbiji taj posao završi što pre.www.mirjanabm.com