Последњи печат

Бићемо, изгледа, прва земља у Европи у којој ће бити уведене биометријске личне карте. Неки грађани су у томе видели „мрачне намере ЦИА и илумината да нас контролишу попут робова”, други су у том малом детаљу видели „још једну политичку уцену света према Србији и утврђивање њеног положаја заморчета у Новом светском поретку”, док је Родољуб Шабић, повереник за слободан приступ информацијама од јавног значаја, рекао да је примена биометријских личних карата без механизама који обезбеђују заштиту података о личности данас много ризична и додао да је „занимљиво да будемо једна од првих европских земаља која има биометријске личне карте, а једна од последњих која нема савремени закон о заштити података о личности”.

Шта је већи проблем у овој причи? Да ли то што ћемо у систему „све може бити уперено против вас” бити први у Европи, да ли то што немамо законе који регулишу заштиту приватности, или је проблем у чињеници да је овај „последњи печат”, овај симболички жиг на сваку егзистенцију, знак сумрака личних и грађанских слобода, механизам за апсолутну контролу живота, порока и тајни којих више неће бити, суптилни механизам последње уцене која ће сваком од нас висити над главом? Централни компјутер полиције, система, државе, тај свемогући ентитет стварно ће нас посматрати, и наши животи одједном постају потенцијално најкрупнији докази против нас, орвеловски застрашујућа реалност. „Све о нама”, наводно, улази на велика врата како би се, између осталог, олакшала борба против организованог криминала, корупције, тероризма, лопова, силеџија и муљатора свих врста.

У реакцијама по интернет блоговима, осим поменутих, има и оних у којима грађани изјављују да је идеја одлична за све људе који живе поштеним животом и који немају чега да се плаше. Један знак особе, решава све. Биометријска лична карта може и тако да се схвати. Али, има један мали проблем.

Питање је ко одлучује о томе чије ће понашање, односно чија ће биометријска лична карта бити узета у разматрање? Претпоставимо да су у праву они који страхују да ћемо у апсолутној контроли сви бити праћени и прислушкивани, али нећемо сви бити кажњени за своје понашање.

Врховни жрец свих судбина одлучује о томе чији мито се вади из рукава сада, а коме се гледа кроз прсте; чија корупција у овом тренутку, зарад „виших интереса”, не треба да буде дирана; који криминалци у овом историјском тренутку треба да се пусте на миру; ко ће бити уцењен, чија породица ће бити на удару, чији лоповлук ће бити бомба која растура нечију политичку каријеру; ком насиљу ће бити прогледано кроз прсте, чија бесправна градња ће постати правна, а чија ће се рушити; ко сме да отме парк деци како би на том месту саградио десетоспратницу, коме ће се дозволити отимање градских обала и чија приватизација ће бити обавијена велом тајне; чија ће зарада на берзи бити употребљена „кад за то дође време” као крунски аргумент, а чији банковни рачуни се никада неће отворити – у шта год да погледамо одувек, и данас, видимо само мутну Марицу. За то нам нису потребне биометријске личне карте, ни будућност, ни научна фантастика. То ћемо имати и кад уђемо у систем тоталне контроле. Ништа ново.

Јер, ради се о томе да политички и лични интереси, а не било каква жеља да се уреди друштво и да се досегне универзална правда креирају наше животе и насловне стране таблоида.

Врховни жрец је (а он може бити појединац или група, свеједно) онај који је изнад свемогућег компјутера. Он одлучује о томе ко је „грешник”, и чији ће „последњи печат” бити отворен. У пирамиди власти, на сваком нивоу седи по један, само што данас има мање података. Мали поштени човек не треба да се радује овом пројекту – свако може бити сломљен – ако се из било ког разлога нађе на путу булдожеру моћи.

Биометријске личне карте, у крајњој линији, власти дају неограничену моћ – отуда ваљда, оваква журба да се у Србији тај посао заврши што пре.www.mirjanabm.com