Четвртак, 18.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Последњи печат

Последњи печат

Бићемо, изгледа, прва земља у Европи у којој ће бити уведене биометријске личне карте. Неки грађани су у томе видели „мрачне намере ЦИА и илумината да нас контролишу попут робова”, други су у том малом детаљу видели „још једну политичку уцену света према Србији и утврђивање њеног положаја заморчета у Новом светском поретку”, док је Родољуб Шабић, повереник за слободан приступ информацијама од јавног значаја, рекао да је примена биометријских личних карата без механизама који обезбеђују заштиту података о личности данас много ризична и додао да је „занимљиво да будемо једна од првих европских земаља која има биометријске личне карте, а једна од последњих која нема савремени закон о заштити података о личности”.

Шта је већи проблем у овој причи? Да ли то што ћемо у систему „све може бити уперено против вас” бити први у Европи, да ли то што немамо законе који регулишу заштиту приватности, или је проблем у чињеници да је овај „последњи печат”, овај симболички жиг на сваку егзистенцију, знак сумрака личних и грађанских слобода, механизам за апсолутну контролу живота, порока и тајни којих више неће бити, суптилни механизам последње уцене која ће сваком од нас висити над главом? Централни компјутер полиције, система, државе, тај свемогући ентитет стварно ће нас посматрати, и наши животи одједном постају потенцијално најкрупнији докази против нас, орвеловски застрашујућа реалност. „Све о нама”, наводно, улази на велика врата како би се, између осталог, олакшала борба против организованог криминала, корупције, тероризма, лопова, силеџија и муљатора свих врста.

У реакцијама по интернет блоговима, осим поменутих, има и оних у којима грађани изјављују да је идеја одлична за све људе који живе поштеним животом и који немају чега да се плаше. Један знак особе, решава све. Биометријска лична карта може и тако да се схвати. Али, има један мали проблем.

Питање је ко одлучује о томе чије ће понашање, односно чија ће биометријска лична карта бити узета у разматрање? Претпоставимо да су у праву они који страхују да ћемо у апсолутној контроли сви бити праћени и прислушкивани, али нећемо сви бити кажњени за своје понашање.

Врховни жрец свих судбина одлучује о томе чији мито се вади из рукава сада, а коме се гледа кроз прсте; чија корупција у овом тренутку, зарад „виших интереса”, не треба да буде дирана; који криминалци у овом историјском тренутку треба да се пусте на миру; ко ће бити уцењен, чија породица ће бити на удару, чији лоповлук ће бити бомба која растура нечију политичку каријеру; ком насиљу ће бити прогледано кроз прсте, чија бесправна градња ће постати правна, а чија ће се рушити; ко сме да отме парк деци како би на том месту саградио десетоспратницу, коме ће се дозволити отимање градских обала и чија приватизација ће бити обавијена велом тајне; чија ће зарада на берзи бити употребљена „кад за то дође време” као крунски аргумент, а чији банковни рачуни се никада неће отворити – у шта год да погледамо одувек, и данас, видимо само мутну Марицу. За то нам нису потребне биометријске личне карте, ни будућност, ни научна фантастика. То ћемо имати и кад уђемо у систем тоталне контроле. Ништа ново.

Јер, ради се о томе да политички и лични интереси, а не било каква жеља да се уреди друштво и да се досегне универзална правда креирају наше животе и насловне стране таблоида.

Врховни жрец је (а он може бити појединац или група, свеједно) онај који је изнад свемогућег компјутера. Он одлучује о томе ко је „грешник”, и чији ће „последњи печат” бити отворен. У пирамиди власти, на сваком нивоу седи по један, само што данас има мање података. Мали поштени човек не треба да се радује овом пројекту – свако може бити сломљен – ако се из било ког разлога нађе на путу булдожеру моћи.

Биометријске личне карте, у крајњој линији, власти дају неограничену моћ – отуда ваљда, оваква журба да се у Србији тај посао заврши што пре.www.mirjanabm.com

Коментари34
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.