Zašto mladi beže iz BiH

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – U etnički podeljenoj BiH gde se među narodima teško pronalazi isti pogled na iste stvari, postoji i nit koja većinu građana jednako povezuje. Uverenje da je život – negde drugde. Takav utisak ne proizlazi samo iz razgovora sa studentima po univerzitetskim hodnicima ili stepenicama zavoda za zapošljavanje. Sumorne statistike kojima lokalni mediji svaki čas podsete vlasti na epidemijske razmere odliva mozgova u oba entiteta potvrđuju da građani žurno ponavljaju reči stranih jezika nadajući se što skorijoj šansi za odlazak. Iako ima i onih koji odlučno ostaju „svoji na svome”, jasno je izražena je želja, najpre mladih ali i starijih, da sreću koju nisu našli u vlastitoj zemlji okušaju drugde.

Nema tačnih podataka bez koliko je ljudi i radi kojih motiva ostala posleratna BiH, ali se sve procene i istraživanja na ovu temu uglavnom poklapaju u tome da je taj broj izuzetno veliki, kao i broj mladih koji se na put u jednom pravcu tek pripremaju. Samo u protekle dve godine BiH su putem zvaničnih kanala za zapošljavanje napustila 6.592 radnika.

U studentskom kampusu u Banjaluci o tome svi imaju ponešto da kažu. Bez političe pozadine i rukovođeni samo iskrenim, životnim motivom. Većina njih priznaje da o odlasku razmišlja, a svi znaju nekog ko se za put uveliko sprema. Neki, pak, odmahuju rukom.

„Moja sestra je u Kanadi. Sve ima, nema ništa”, komentarišu oni iskusniji u grupi studenata, koji cene kako su i mladi neretko pasivni jer očekuju da država sve uradi za njih, nespremni da se okušaju u vlastitom poslu za koji, misle neki od njih, uvek ima prostora ako ima volje.

Studentkinja ruskog jezika, koja je prethodno završila studije srpskog jezika, M. Vasiljević iz Kotor Varoši ne misli tako. „Recimo da razmišljam o odlasku. Ne vidim da će se promeniti nešto zbog čega bih se videla ovde”, kaže. Prijedorčanka Sonja Lujinović studira socijalni rad. Na studije se odlučila iz ljubavi prema tom poslu. „Jezici mi idu dobro, pratim sajtove na kojima ima podataka korisnih za život napolju. Nema budućnosti ovde, ali se zaista nadam da se varam”, kaže ona.

Njena koleginica Ilijana Čulić iz Mrkonjić Grada uradiće sve što bude mogla kako bi ostala u svojoj zemlji. Tek pošto bude sigurna da neće uspeti u RS, kontaktiraće rodbinu napolju.

Student filozofije Srećko Kovačević iz Srpca ne razmišlja o odlasku, ali sreću ne vidi ni u ostanku. „Nije baš sve u zaposlenju. Verujem da će biti bolje”, kaže on.

U Centru za istraživanje i studije „Gea” iz Banjaluke kažu da je najozbiljniji udarac za svaku državu kad ljudi počnu masovno da je napuštaju. „Odlazak preko 6.000 perspektivnih i stručnih radnika nenadoknadiv je gubitak.”

I dok se u školama za učenje stranih jezika godinama hvale rastućim interesovanjem, u sindikatu zdravstva u RS očekuju da tokom ove godine put Nemačke krene još 1.000 negovatelja. Samo iz RS je, tvrde predstavnici struke, u 2013. otišlo oko 100 hirurga. Podaci nisu takvi samo kad je reč o odlivu „belih mantila”. Prema podacima Uneska, 79 odsto istraživača iz oblasti inženjeringa, 81 odsto magistara i 75 odsto doktora nauka od 1995. napustilo je BiH.

Prema izveštaju Svetskog ekonomskog foruma za 2010. BiH je bila na 131. mestu od 133 zemlje u kategoriji odliv mozgova, a u izveštaju iz 2013. BiH je smeštena na 140. mesto od 144 rangirane zemlje. Mediji barataju podacima da je u posljednjih 20 godina BiH napustilo preko 150.000 mladih, starosti u proseku 27 godina, a da je raznim kanalima samo u poslednje dve godine otišlo preko 68.000 njih.

Podaci UN svrstali su BiH među 20 najsiromašnijih zemalja sveta budući da 700.000 ljudi živi na ivici siromaštva, a čak svaki šesti stanovnik nema novca ni za jedan kvalitetniji obrok dnevno. Institut za razvoj mladih KULT uradio je nedavno istraživanje koje je pokazalo da bi gotovo 40 odsto mladih napustilo BiH, dok razne druge analize govore da je taj postotak i duplo veći.

Razlozi su nezaposlenost, politička nestabilnost i neizvesnost. Za to vreme ne prestaju nesporazumi političkih elita u Sarajevu i Banjaluci koji ne dopuštaju da se društvena energija u oba entiteta usmeri u pravcu razvoja. Jedan od aktuelnih jeste i pitanje popisa stanovništva, jer se principijelno gleda da li će među sumornim demografskim podacima u BiH kao stalno stanovništvo biti upisano 300.000 manje ili više građana, i to uglavnom onih koji odavno žive izvan BiH. Ali političke elite su, ipak, daleko manje spremne da se pozabave time što svaki treći ili četvrti zaposlenik u BiH prima platu iz budžeta, što je prema oceni Evropske komisije rak-rana zemlje.

Ujedno je preveliki javni sektor i razlog zbog kog vlasti posežu za zaduženjima. „Opšta je ocena da su vlasti namerno stvorile glomazan birokratski aparat kako bi omogućile zapošljavanje miljenicima, rodbini i prijateljima i kako bi političke stranke imale osiguranu glasačku mašineriju”, piše „Dnevni list” i navodi da je neodrživo da se 64 BDP-a troši na finansiranje javnog sektora, gde je višak najmanje 30 odsto zaposlenih i u kom su plate 40 odsto više od onih u privredi. Osim što se takvom selekcijom sputava ekonomski razvoj, možda se baš u tome krije i deo razloga za odlazak stručnjaka iz BiH, budući da je nedavno istraživanje Fondacije „Šuler helfen leben”, sprovedeno među mladima koji su već napustili BiH, pokazalo da se zbog loše ekonomske situacije ne misle vratiti u zemlju, dok su ispitanici kao najbitnije navodili – zapošljavanje na osnovu stručnih kvalifikacija.