Da li je došlo do „libanizacije” Turske

Ankara treći put u poslednjih pet meseci broji mrtve i ranjene i mnogi već govore o „libanizaciji” turske prestonice koja se sada, kao Bejrut nekada, sve češće suočava sa krvoprolićem.

„Kuda ide savremena Turska”, spontano se pitaju prestrašeni žitelji četvoromilionske prestonice, koja je preksinoć, treći put u poslednjih pet meseci, bila u krvi i plamenu. U razornoj eksploziji koja je potresla mnoge delove grada na centralnom trgu Kizilaj, automobil bomba je usmrtio 37 građana, dok je 130 lakše ili teže ranjeno. Veruje se da je na licu mesta stradalo i jedno od dvoje bombaša samoubica. Prema prvim TV snimcima prizor je bio stravičan: goreli su automobili i autobusi, dim i plamen parali su nebo, mogli su da se vide iz mnogih delova Ankare. U tom delu grada jednog trenutka čula se i pucnjava, izvestili su lokalni mediji.

Istanbulski „Hurijet” tvrdi da je još pre dva dana američka ambasada u Ankari upozorila svoje građane da izbegavaju centar turske prestonice. To je, kako je naknadno objašnjeno, bila samo mera predostrožnosti, pošto su poslednjih meseci učestali bombaški napadi u tom delu grada.

Nijedna grupa zasad nije preuzela odgovornost za napad, ali se već sumnja da iza toga stoji Radnička partija Kurdistana (PKK) koja se decenijama bori za autonomiju svoga naroda. Utvrđeno je da je u samoubilačkom napadu učestvovala i jedna 24-godišnja žena iz Karsa, mesta na istoku zemlje, koja je od 2013. godine član te organizacije.

Mediji su javili da su turski ratni avionu u toku noći između nedelje i ponedeljka, nekoliko sati posle krvoprolića, bombardovali baze PKK u severnom Iraku. To očevidno nije slučajno.

Ovo je treći bombaški napad u centru Ankare u poslednjih pet meseci, u kojima je stradalo 170 građana. Sredinom februara poginulo je 29 lica uglavnom vojnika i oficira. U oktobru prošle godine je na železničkoj stanici bombaš samoubica razneo više od sto učesnika jednog mirovnog skupa. U međuvremenu je i u Istanbulu ubijeno jedanaest nemačkih turista.

Turska je u dubokom previranju, kakvo se odavno ne pamti. U borbama između vladinih snaga bezbednosti i „kurdskih terorista” gine se bukvalno svakodnevno od jula prošle godine kada su prekinuti pregovori o mirnom rešenju kurdskog problema. U mnogim provincijama na jugoistoku Anadolije mesecima ja na snazi policijski čas.

„Turska se našla na udaru terorista zbog velike nestabilnosti u regionu”, pokušava da sadašnje krvoproliće objasni predsednik Redžep Tajip Erdogan i pozvao je narod da bude jedinstven, da stane uz vladu. „Oni nas neće zaplašiti. Naprotiv. Naš narod ne treba da brine, borba protiv terorizma će sigurno biti uspešna. Oni će se na kraju naći na kolenima”, istakao je šef države povodom najnovijeg krvoprolića u Ankari.

Predsednik Erdogan i Kurdi su u julu prekinuli pregovore i ponovo iskopali „ratne sekire”, mada je vreme pokazalo da se taj problem ne može rešiti puškama. On je zaratio i sa pripadnicima tog naroda u Siriji koji se sada istinski bore protiv pripadnika Islamske države.

„Ovo je osveta za politiku Erdogana koju vodi protiv kurdskog naroda”, navedeno je u poruci  ekstremne grupe Kurdski jastrebovi slobode (TAK) koja je preuzela odgovornost za februarski bombaški napad u Ankari u kome je stradalo 29 lica.

Zbog krvoprolića u Ankari na udaru kritika se našao premijer Ahmet Davutoglu i njegova vlada. Pokazalo se da su mere bezbednosti koje je on gromoglasno najavio pre mesec dana ostale mrtvo slovo na papiru. Teroristi su juče, bez problema, na stotinak metara od dva ministarstava podmetnuli automobil bombu kao da nema ni policije ni pripadnika službi bezbednosti. Prema pisanju nekih listova, u tom delu grada su ranije primećena kola nepoznatih registracija, ali ništa nije preduzeto da se spreči najgore.

„Ni u jednoj zemlji na svetu, pa ni u Turskoj, ne može se postići stopostotan uspeh u sprečavanju terorističkih napada”, objašnjava ministar unutrašnjih poslova Efkan Ala.

Sve opozicione partije su osudile zločin u Ankari koji je naciju zavio u crno. To je uradila i prokurdska Narodna demokratska partija( HDP) koju u vladi optužuju da navodno ima veze sa terorističkim PKK. „Ovo je divljački napad na civile. Mi delimo veliku tugu sa našim narodom”, ističe se u saopštenju te stranke koja je prošle godine prvi put izborila mesto u parlamentu.

Teroristički napad u Ankari je osuđen i u svetu: u Evropskoj uniji, Evropskom savetu, u Moskvi i Vašingtonu.