Iznad ponora

U Srbiji je trenutno angažovano između 600 i 700 naučnika iz oblasti humanistike. Oni obavljaju istraživanja iz istorije, jezika, književnosti, arheologije, etnologije, antropologije, muzikologije, etnomuzikologije, istorije umetnosti. Tokom poslednje decenije u Srbiji je došlo do ozbiljne degradacije uloge ovih naučnih disciplina u društvu i smanjivanja njihovog uticaja na nivo opšte kulture. Razloge ovome treba tražiti u prodiranju globalne tržišne ekonomije i, u skladu s tim, odgovarajućeg načina mišljenja u sve segmente društva. Međutim, mnogo više od ovoga, na loše stanje u humanistici, ali i u čitavoj srpskoj nauci uticale su loše naučne politike i strategije koje je kreiralo nadležno ministarstvo. Umesto da nakon kritičnih događaja devedesetih godina društvenu i ekonomsku krizu nastoje da saniraju tako što će početi s „popravljanjem“ temeljnih institucija društva, poslenici ministarstva su se bavili strategijama marginalizacije nauke i naučnika, stavljajući akcenat isključivo na njihovu međunarodnu promociju, a zanemarujući ulogu osnovnih istraživanja za samo društvo Srbije. Nastojanja naučnika da ukažu na pogubnost ovakvog pravca završavala su se mnogo puta do sada privremenim i polovičnim „gašenjem požara“ i kompromisima, a uvek uz pomoć medija, jer su nadležni reagovali samo na javna „prozivanja“.

Zato nije čudo što smo danas opet dovedeni u situaciju da spasavamo nauku od nekompetentnih i neadekvatnih rešenja onih koji svojim kratkotrajnim boravkom u ministarstvu nanose nauci nepopravljivu štetu.

Tokom poslednjih nekoliko dana, ministarstvo je obavestilo naučnu javnost o tome da je usvojena Strategija naučnog i tehnološkog razvoja, da je donet Pravilnik o načinu vrednovanja naučnoistraživačkih rezultata istraživača i da se sprema raspisivanje konkursa za novi projektni ciklus. Prema važećem Zakonu o naučnoistraživačkoj delatnosti, sva ova dokumenta donose ministarstvo i ministar nakon prethodnog mišljenja nacionalnog saveta. Nacionalni savet za naučni i tehnološki razvoj Republike Srbije raspušten je prošlog proleća i od tada nije formiran novi.

Osim što nije poštovalo zakonsku proceduru, ministarstvo se oglušilo i o masovni protest naučnika iz oblasti humanistike izražen kroz dve peticije koje je potpisalo više od 500 naučnih radnika! Inicijatori prve peticije su bili naučnici sa Filozofskog fakulteta UB, a inicijatori druge naučnici iz naučnih instituta, a pridružio im se i izvestan broj kolega sa fakulteta. Obe peticije su bile usmerene protiv neadekvatnih kriterijuma za vrednovanje naučnih časopisa, kojima su forsirane komercijalne liste američkih privatnih izdavača. U obe peticije istraživači su zahtevali da se međunarodni časopisi vrednuju na osnovu liste Evropske naučne fondacije, kao i da se odustane od apsolutizacije bibliometrijskih i diskriminativnih metoda vrednovanja naučnog rada.

Međutim, glas 500 naučnika nije bio dovoljan da nadležni u ministarstvu promene svoje namere. Nije bila dovoljna ni argumentacija izneta na tribini održanoj nedavno na Pravnom fakultetu u Beogradu, na kojoj su učesnici ukazali na to da se predložene američke liste ni u Americi ne koriste za vrednovanje naučnog rada.

Novi pravilnik objavljen na sajtu ministarstva, u koji su inkorporirane spomenute američke liste, dosledno potcenjuje objavljivanje u nacionalnim časopisima i monografijama, a kao uslov za izbor u viša naučna zvanja postavlja objavljivanje u časopisima sa spornih listi.

I ponovićemo još jedanput: ne protive se naučnici iz humanističkih disciplina objavljivanju u inostranim publikacijama. Oni to i rade, sarađujući s kolegama sličnih interesovanja iz regiona i iz čitave Evrope. Međutim, primarna uloga ovih istraživača jeste da svojim istraživanjima utiču na kulturu i na kulturne politike u sopstvenoj sredini. Od mere u kojoj to budu uspeli umnogome će zavisiti budućnost građana Republike Srbije. U ovom trenutku, u državi koja za nauku izdvaja procentualno najmanje u Evropi i iz koje svakodnevno odlaze mladi i obrazovani ljudi, dok se zdravstvo, školstvo, kultura i nauka računaju kao trošak, Strategija naučnog i tehnološkog razvoja koja inače nosi moto „Izvrsnost i relevantnost u nauci“, zaista zvuči kao još jedna farsa, još jedan rijaliti u koji treba da poverujemo i u kome treba da živimo.

Viši naučni saradnik Etnografskog instituta SANU