Sprema li se puč protiv Trampa

Hilari Klinton i Donald Tramp pobednici su prekjučerašnjih stranačkih izbora u SAD posle kojih se čini da je Demokratska stranka nadomak toga da bivšu državnu sekretarku proglasi za svog predsedničkog kandidata, ali i da Republikanska stranka sprema još koji „trik” da bi sprečila da njenu nominaciju osvoji tajkun sa Menhetna.

Nekadašnja prva dama odnela je većinu glasova u Ohaju, Ilinoisu, Severnoj Karolini i na Floridi, što su sve, izuzev Ohaja, bile plodonosne sredine i za Trampa. Mrtva trka je u Misuriju, tako da se još niko nije usudio da proglasi rezultate, mada su i tamo Klintonova i Tramp u prednosti u odnosu na svoje partijske rivale, Bernija Sandersa i Teda Kruza.

Ovo je bilo pet važnih utakmica jer donose veliki broj delegatskih glasova (glasovi građana pretočeni u broj delegata koji pripadaju kandidatima u skladu sa rezultatom u svakoj državi). Klintonova je dosad prikupila 1.561 delegatski glas od potrebnih 2.383. Trampu treba 1.237 deputata da bi se proglasio pobednikom, a zasad je osvojio 621. Milijarder je ranije iz trke izbacio omiljenog kandidata Republikanske stranke, Džeba Buša, a u utorak i „utešnu nagradu” establišmenta, senatora sa Floride Marka Rubija, koji je morao da se povuče posle ponižavajućeg poraza u sopstvenoj državi. Nisu eliminisani još jedino Kruz, koji je i sam omražen u Vašingtonu, i Džon Kejsik, kome je trijumf u Ohaju prvi „poen” ove godine. Obojica su na predizborima daleko slabiji od Trampa i teško da mogu da ga pristignu.

Ipak, partija će ih verovatno ohrabrivati da ne odustaju jer će makar i malim biračkim telom koje privuku možda uspeti da onemoguće najpopularnijeg među njima da sakupi 1.237 delegata. Ovaj scenario uveliko se razrađuje, piše „Vašington post”, podsećajući da ako nijedan kandidat na završnoj konvenciji ne bude imao pomenutu većinu glasova, deputati se oslobađaju obaveze da glasaju u skladu sa voljom izraženom na preliminarnim izborima. Bez obzira na to što bi Tramp i tada imao najveći broj glasova na izborima, delegati bi mogli da izaberu Kejsika, Kruza, pa čak i nekoga ko uopšte nije učestvovao na predizborima (poput predsednika Predsedavajućeg doma Kongresa Pola Rajana) ili eliminisane kandidate poput Džeba Buša.

Republikanska stranka je u velikoj krizi i pred iskušenjem da li da stvarno organizuje „puč” protiv Trampa. Čini se da će pogrešiti šta god da odluči. Ako mu preda nominaciju, rizikuje da se na predsedničkim izborima u novembru veliki broj njenih glasača okrene Klintonovoj. Ako spletkama sa deputatima na julskoj konferenciji reši da ga svrgne, opet bi mogla da se suoči sa revoltom svih njegovih glasača koji će apstinirati i tako olakšati zadržavanje demokrata u Beloj kući. Tramp je u izjavi za Si-En-En upozorio stranačke kolege da mu ne uskraćuju nominaciju ako bude imao najveći broj glasova birača jer će u tom slučaju videti nerede na ulicama.

Republikanci su duboko podeljeni, zbog čega se čini da je kod konkurencije sve daleko mirnije, mada nije da i demokrate nisu uzdrmane svojim predizborima. Socijaldemokratski senator iz Vermonta privukao je veliki broj liberalnih birača, agitujući protiv nejednakosti, Volstrita i ugovora o slobodnoj trgovini zbog kojih su američki radnici u nekada industrijskom delu zemlje ostali bez posla. Jak Sandersov rejting poručio je stranci da se udaljila od baze, radnika i srednje klase i da je zatajila u borbi za jednakost. Najveći udarac za senatora je gubitak u Ohaju i Ilinoisu jer tamo živi veliki broj glasača na koje je računao – liberalnih, belih i visoko obrazovanih građana kao i radnika koji su izgubili posao usled ekonomske globalizacije. Klintonovoj mnogo znači što je uspela da osvoji i ovu populaciju, dok njen trijumf u Severnoj Karolini i na Floridi nije bio nikakvo iznenađenje s obzirom na to da tamo živi veliki broj Afroamerikanaca i ljudi poreklom iz Latinske Amerike, koji su njena najvernija baza. Simpatizeri su istakli da su glasali za nju jer smatraju da ona ima bolje izglede da na jesen pobedi Trampa. Sanders se nije predao, ali bi odsad morao da beleži samo pobede ako misli da je sustigne u osvojenim delegatima, što je, kako primećuje „Njujork tajms”, malo verovatno. Ipak, štab senatora ističe da ono najbolje za senatora tek predstoji jer su u značajnoj meri završeni predizbori na jugu, koji je demografski odgovarao Klintonovoj, dok takmičenja u progresivnim državama poput Kalifornije i Njujorka tek treba da se održe.

Klintonova je bila najjača na partijskim izborima u Ohaju i 2008. kada je iznela pogrešnu političku procenu da tamošnji građani najbolje predviđaju ko će biti šef Bele kuće.

„Ta država zna kako da izabere predsednika. Nijedan kandidat, ni republikanac ni demokrata, nije u skorašnjoj istoriji osvojio Belu kuću a da nije osvojio Ohajo na predizborima”, prorokovala je tada Klintonova, mada je, naravno, i pored poraza u Ohaju, predsednik postao Barak Obama.