Koliko vrede hektari PKB-a

Kakva će biti sudbini Poljoprivredne korporacije Beograd (PKB) i po kom modelu bi mogao da bude privatizovan biće poznato tek za mesec dana. Iako je prvi krug prodaje propao, jer nije bilo zainteresovanih investitora, ministar privrede Željko Sertić juče nije mogao da potvrdi da li će i kada biti raspisan drugi javni poziv za privatizaciju.

– Još nemamo konačno rešenje. Vode se razgovori na relaciji Vlade Srbije i grada Beograda. Oluku o PKB-u očekujemo za oko 30 dana – rekao je Sertić, a prenosi Tanjug. On je podsetio da u prvom pokušaju privatizacije nije bilo zainteresovanih iako je cena (154 miliona evra) bila spuštena na 50 odsto od vrednosti imovine (uz 100 odsto vrednosti zaliha, opreme i materijala). Sledeća mogućnost je, kako je rekao, strateško partnerstvo ili spuštanje cene na 30 odsto od procenjene vrednosti. Prema njegovim rečima, to mora da podrazumeva i definisanje promena i pravne odluke koja će omogućiti da kompanija nastavi da funkcioniše i posle 30. maja.

Iako se između redova može pročitati da će drugog tenderskog kruga i sniženja cene ipak biti, u Nezavisnom sindikatu PKB-a ne misle tako. Nikola Lazić predsednik ovog sindikata smatra da je vrednost preduzeća čak potcenjena.

– Smatramo da neće biti prodaje u drugom krugu. Čak i prva procenjena vrednost kapitala je bila bescenje. Po ovakvoj proceni ispada da hektar zemlje na Paliluli vredi dve, tri hiljade evra – ističe Lazić. On ukazuje da je PKB prošle godine prodao kompanijama „MPC” i „Lidl” ukupno pet hektara poljoprivrednog zemljišta u građevinskoj zoni (kod naselja Greda i Borča) za 700.000 evra po hektaru.

– Praktično od Pančevačkog mosta do Čente sva zemlja PKB-a je uz put i izuzetno je vredna – kaže Lazić. Najvredniji kapital korporacije je poljoprivredno zemljište čija je vrednost kako smatra potcenjena, jer u ovoj zoni hektar poljoprivrednog zemljišta vredi od 10.000 do 14.000 evra.

Ša tačno od nekada ogromne imovine PKB-a država nudi potencijalnom investitoru? U pozivnom pismu navodi se da je na prodaju samo deo stalne imovine korporacije. I pored ovakve formulacije, naš sagovornik tvrdi da je oglašena prodaja praktično svega što je moguće prodati. Osim 17.600 hektara obradivog poljoprivrednog zemljišta ponuđen je i celokupni stočni fond (oko 26.000 grla), mehanizacija, građevinski objekti i zemljište, Fabrika stočne hrane, Fabrika za doradu semena, infrastruktura…

– Praktično sve osim četiri hiljade hektara građevinskog zemljišta. Deo te zemlje je na levoj obali Dunava, kod Pupinovog mosta, gde će biti obilaznica, a deo u Surčinu – kaže Lazić.

Ogroman potencijal kombinata je farma krava muzara koja broji 8.500 grla i smatra se najvećom u Evropi. Sa nje se dnevno isporučuje oko 180.000 litara mleka ekstra klase. Firma ima obezbeđen siguran plasman u tri mlekare: „Imleku”, „Šabačkoj mlekari” i „Laktalisu”. PKB poseduje ukupno 21.500 goveda, 450 krmača, oko 1.500 ovaca i farmu koka nosilja. U sastavu korporacije je osam gazdinstava. Pokušaj Skupštine grada pre nekoliko godina da „Al dahri” proda oko 5.000 hektara gazdinstva „7. juli” je propao. Ranije su privatizovana izdvojena preduzeća „Frikom”, „Imlek” i klanica „Imes”. Prodaju se i udeli PKB-a u preduzećima – „Ekolab”, PKB Agroekonomik – Institut za naučno istraživački rad i transfer tehnologije u poljoprivredi, Poljoprivredna avijacija i Veterinarska stanica PKB.

Naš sagovornik tvrdi da ovo preduzeće ima održivo poslovanje i da se radnicima redovno isplaćuju plate i doprinosi. Prema njegovom mišljenju država bi trebalo da PKB ostavi u državnom vlasništvu i da posluje po tržišnim principima.

Ipak, bez obzira što zaposleni žele da im država i dalje bude poslodavac, dugovi ovog kombinata, koji je koncipiran da hrani Beograd, prema poveriocima dogurali su između 60 i 70 miliona evra.