Novi gosti u kafani „Kod tajkuna”

Biznismen Andrej Jovanović, generalni direktor „Mojih brendova”, našalio se nedavno na Kopaonik biznis forumu, kako bi klub „Privrednik” trebalo da promeni ime pa da na ulazu piše „Kod tajkuna”, ko u kafani. Ono što je, međutim, propustio da kaže je da se društvo u tom klubu značajno promenilo od početka krize.

Koristeći Jovanovićevo poređenje sa kafanom, slikovito može da se kaže da se ekipa, koja je nekada zauzimalo mesto za centralnim stolom, postepeno premestila u ćošak. Gde, rekli bi zlobnici, muzika stalno svira istu pesmu. „Nesanicu”, naravno.

Nekadašnje predstavnike poslovne elite, potisnuli su novi igrači. Jovanović je, svakako, jedan od njih.

Dva nekadašnja sinonima krupnog kapitala: Miroslav Mišković i Milan Beko ne sede više za istim stolom. Milana Beka dugovi su gurnuli među prezaduženo društvo u ćošku „kafane”, dok Miroslav Mišković još uspeva da održi mesto za centralnim stolom u Šekspirovoj ulici. Beko, zbog kreditnih obaveza, sada u bescenje rasprodaje imovinu „Luke Beograd”, dok je Mišković bez obzira na značajan nivo duga prema bankama, koji prevazilazi 35,5 milijardi dinara, uspeo da održi poslovne prihode na stabilnom nivou (oko 50 milijardi dinara) i ostvari dobit od 789 miliona dinara.

Od starog društva za istim stolom sa Miškovićem od krupnih igrača ostao je i Miodrag Kostić, vlasnik „MK grupe” koji prihode drži na nivou većem od 30 milijardi dinara. Na kraju 2014. na nivou grupe inkasirao je plus od milijardu dinara.

I Kostićeva poslovna imperija ima veliki dug, ali je sudeći prema finansijskom izveštaju, njegova pozicija pred kreditorima, daleko bolja od Miškovićeve.

Bez obzira na to što su obaveze „MK grupe” na kraju 2014. godine prevazilazile 26 milijardi dinara i što veći deo dužničkog tereta čine kratkoročni krediti, Kostić je na računu u kešu imao čak 11 milijardi dinara, što u mnogome relaksira njegov dužnički odnos prema bankama.

Moguće je da je u decembru na račun grupe legla i nova pozajmica koja je uvećala iznos gotovine, ali se iz finansijskog izveštaja ne vidi. Takođe, svom vlasništvu Kostić je pridodao i AIK banku, pa može da ima pristup jeftinijim izvorima finansiranja.

I dok je neke poslovne imperije kriza žestoko poljuljala, bilo je i onih koji su pametnije prošli kroz turbulentne godine. Kako pokazuje „Politikina” analiza, reč je uglavnom o privrednicima koji su znali da prepoznaju dobar trenutak za prodaju. Nekadašnji hokejaši Andrej Jovanović i Bojan Milovanović uoči krize 2008. godine prodali su fabriku čipseva „Marbo”. Po sistemu da ne treba sva jaja držati u istoj korpi, novac od prodaje investirali su u nekretnine („A blok” pored Delta sitija), osnovali lanac brze hrane „Big pica”, uložili u sistem privatne zdravstvene zaštite „Medi grupa”. Na kraju, Andrej Jovanović postao je i partner Mid Evropa, partnerima prilikom kupovine „Dunav hrana grupe” („Bambi”, „Imlek”, „Knjaz Miloš”).

Još jedan privrednik koji je znao da oseti kada je pravo vreme za prodaju je Stanko Popović, nekadašnji suvlasnik „Viktorija grupe”, a današnji vlasnik kompanije Eliksir” iz Šapca. Poslovni prihodi njegove kompanije rastu (sa 15 na 17 milijardi dinara), a na kraju 2014. zabeležio je dobit od 262 miliona dinara. Ipak, ni Popovićevi dugovi nisu za potcenjivanje (oko sedam milijardi dinara).

Popović bi već sada trebalo da upali crvenu lampicu, jer kratkoročni krediti čine više od 90 odsto ukupnih kreditnih obaveza „Eliksir grupe”. Kad je reč o onima koji su dobro znali da prepoznaju kada je pravo vreme za prodaju, ne treba zaboraviti ni već pomenutog Miroslava Miškovića. Kada je 2010. godine prodao „Maksi” belgijskom „Delezu”, firma je bila u plusu od 18 miliona evra. Već sledeće godine kompanija je bila u minusu od 80 miliona evra.

Kasnije je „Delez” ponovo uspeo da se vrati u plus, ali je Mišković nesumnjivo dobro prepoznao momenat za prodaju. Iako je izgledalo da ga država prisiljava na taj potez, jer je tadašnji predsednik Boris Tadić u to vreme govorio kako ima nepristojno bogatih privrednika.

Kao i Stanko Popović, Mišković je novac uložio u poljoprivredu. Čini se da je agrobiznis tokom krize postao profitabilan jer kompanije koje posluju u ovoj oblasti prilično dobro stoje.

 Osim Kostića, Miškovića i Popovića u poljoprivredi je prisutan i Petar Matijević. Za Matijevića je, recimo karakteristično to što uopšte nije zadužen. Na kraju 2014. godine, na primer, imao je više keša nego kreditnih obaveza. Njegovi ukupni dugovi iznosili su svega 400 miliona dinara, a na računu je imao više od milijardu dinara u kešu. Poslovni prihodi njegove kompanije prelaze 15 milijardi dinara.

 U poljoprivredi uspešno posluju i neki anonimni igrači, koji se uopšte ne pojavljuju u medijima. Jedan od njih je Dušan Mojsilović iz Kragujevca, vlasnik „Agromarketa”.

– Poslovna politika kompanije je da se javni nastupi i neka vrsta medijske promocije izbegavaju. Promovišemo proizvode, a ne menadžere. Verujte da i u Kragujevcu ima ljudi koji uopšte nisu čuli za nas –  rečeno je jednom prilikom „Politici” u telefonskom razgovoru iz sedišta njegove firme.

Prema oceni Nenada Gujaničića iz Vajz brokera, za dobar poslovni rezultat pojedinih firmi u krizi zaslužni su dobar menadžment i valjana organizacija. Većina ovih biznisa oslonjena je na poljoprivredu i srodne delatnosti, a firme su uglavnom sinergetski spojene u okviru poslovnog sistema. Tokom minulih godina je, prema rečima našeg sagovornika, bilo važno i efikasno upravljanje dugom, kao i njegova održivost na početku krize.

– Tokom proteklih godina pravu poslovnu imperiju izgradili su kragujevački „Agromarket” i pančevački „Almeks”. Trgovinska kompanija „Nelt” nastavila je trend rasta, dok se u žestokoj konkurenciji stranih trgovačkih lanaca i dalje odlično snalazi DIS. Pravu ekspanziju poslovanja u proteklih nekoliko godina beleže novosadski „Promist” i šabačka „Eliksir grupa”, dok je među dobitnicima krize i „Amasis”, koja posluje u okviru „Alko grupe”, biznismena Miroljuba Aleksića – zaključuje Gujaničić.  

Aleksić je tokom krize proširio svoj biznis pa je danas vlasnik fabrike slatkiša „Pionir” iz Subotice i „Hisara” iz Prokuplja. U njegovom vlasništvu su i „A hoteli”. Izvor u Aranđelovcu je jedan od njih. U okviru njegove grupe posluju i: „Alfa plam”, „Forest Alfa plam”, „Tipo plastika”, „Gobeks”, „Amasis”, „Jugotehna” i „Naš stan”.