Izbori usporili reforme

Najava vanrednih parlamentarnih izbora zakazanih za kraj aprila neposredno je uticala na usporavanje i odlaganje politički nepopularnih reformi, poput privatizacije bivših društvenih preduzeća, restrukturiranja javnih preduzeća i smanjivanja broja zaposlenih u sektoru države, izjavio je juče Milojko Arsić, glavni i odgovorni urednik „Kvartalnog monitora”. Predstavljajući novi broj ovog izdanja Fondacije za razvoj ekonomske nauke (FREN), on je kazao da su zakoni koji su usvojeni u ovom periodu, kao što je Zakon o platama u javnom sektoru, prilično razvodnjeni, dok izmene i dopune zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji „predstavljaju tipičan primer predizbornog zakona, kojim se nagrađuju nedisciplinovani poreski obveznici”.

Tokom 2015. i na početku ove godine nastavljaju se umereno pozitivni trendovi u privredi. Posle izlaska iz recesije počeo je period relativno sporog rasta, koji se nastavlja i na početku 2016., ali su ta poboljšanja spora i nedovoljna da se reše najveći ekonomski i društveni problemi Srbije, poput visoke nezaposlenosti i niskih dohodaka.

Zaposlenost se blago povećava, smanjuju se fiskalni i spoljnji deficiti, a inflacija je na niskom i stabilnom nivou. Krajem prethodne i na početku ove godine dinar je umereno gubio vrednost, što će povoljno uticati na konkurentnost i rast privrede i ublažiti deflaciju. Tokom druge polovine prethodne godine značajno su povećane strane direktne investicije, a nakon dužeg perioda počeo je i rast odobrenih kredita, dok su kamatne stope na istorijskom minimumu od kada se slobodno formiraju.

Autori ovog biltena ipak ukazuju da su prošlogodišnje direktne strane investicije dostigle 1,6 milijardi evra, ali su i dalje niske, a rast izvoza se usporava, pa se u kratkom periodu ne očekuje značajnije ubrzanje privrednog rasta. Ako izostane napredak u ekonomskoj politici i reformama – moguće je urušavanje ostvarenih rezultata.

– Za učvršćenje makroekonomske stabilnosti presudan je nastavak i dodatno ubrzanje fiskalne konsolidacije kako bi se u narednoj godini zaustavio rast javnog duga u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP), a od 2018. godine započelo sa obaranjem zaduženosti Srbije u odnosu na BDP – kazao je Arsić. – Da bi se to ostvarilo, neophodno je da se nakon izbora izvrši rebalans budžeta ili bar usvoji plan štednje koji bi obezbedio da fiskalni deficit u ovoj godini bude najviše 3,5, umesto planiranih četiri odsto BDP.

On je napomenuo da zaustavljanje rasta javnog duga u odnosu na BDP zahteva da deficit u narednoj godini bude manji od tri odsto BDP, dok je za znatnije smanjenje javnog duga, a time i troškova kamata, u odnosu na BDP, neophodno da se fiskalni deficit obori na dugoročno održiv nivo od jedan odsto BDP. Obaranje javnog duga na 40 odsto vrednosti svega stvorenog u jednoj godini donelo bi direktne koristi u obliku smanjenja troškova kamata sa sadašnjih 3,2 odsto BDP na oko 1,5 do dva odsto, što znači da bi smanjenje javnog duga, pri sadašnjem BDP i cenama, donelo uštede na kamatama od oko 60 milijardi dinara.