Kapitalna dobit partijske knjižice

Iako su poslovne biografije domaćih krupnih kapitalista različite, malobrojni su oni koji u toku svoje karijere nisu imali izlete u politiku. Jednima je partijska knjižica umnogome pomogla da napišu prvi biznis plan, dok je drugima ona došla kao šlag na tortu – nakon završene poslovne karijere. Ima i onih koji i danas uporedo voze na dva koloseka: pa su istovremeno i visoki stranački funkcioneri i vlasnici privatnog biznisa. Još od Miloševićevog režima pa do današnjih dana, smena vlasti obično je značila i smenu poslovne elite, pa su se periodično rađale, ali i propadale poslovne imperije.

Prvobitni kapital mnogi veliki igrači srpskog biznisa akumulirali su devedesetih godina. Danas ne propuštaju priliku da istaknu kako ih boli tretman koji imaju u javnosti i samo što ne nose transparent: „Šekspirova nije Šilerova”. Inače, Klub „Privrednik” nalazi se u Šekspirovoj ulici. Međutim, upravo u činjenici da su prvobitni kapital akumulirali devedesetih godina leži odgovor na pitanje zašto ih narod ne voli – jer su se bogatili dok je ostatak zemlje siromašio.

 „Delta M” Miroslava Miškovića rodila se iste godine kad je Jugoslavija umrla – 1991. Nedugo nakon što je napustio zgradu vlade gde je 1990. šest meseci bio potpredsednik, Mišković je sa pet najbližih saradnika zakoračio u privatni biznis. Devedesetih su nastajale i poslovne imperije Miodraga Kostića i Milana Beka, koji su takođe imali zavidne političke karijere. Miodrag Kostić bio je direktor Demokratske stranke, a Milan Beko ministar za vlasničku transformaciju (1994. godine). Beko je svoj radni vek počeo u marketinškoj agenciji „Spektra”.

 U privatni biznis iz premijerske fotelje otišao je Radoman Božović, kao i Zoran Živković. Karijeru u privatnom sektoru, posle političke karijere, našli su i Božidar Đelić (izvršni direktor „Lazarda”), Goran Pitić (predsednik Upravnog odbora Sosijete ženeral banke) i Aleksandar Vlahović (AV holding). Goran Perčević, bivši potpredsednik SPS-a, osnovao je „Interkomerc”.

Mnogi biznismeni nisu krili veze sa pojedinim političkim partijama, pa je tako Zoran Drakulić, podržavao Demokratsku stranku Srbije, čak je bio i kandidat za gradonačelnika Beograda. I Nenad Popović, vlasnik „ABS holdinga” je iz biznisa otišao u politiku. Ovaj nekadašnji potpredsednik DSS-a, osnovao je 2014. godine Srpsku narodnu partiju, koja je koalicioni partner naprednjaka na predstojećim izborima. U registru američkog Centra za javni integritet o of-šor firmama ime izvesnog Nenada Popovića povezuje se sa čak četiri kompanije („Asia Honor Services”, „East Euro investment”, „Highpoint International Technologies”, „Financial Network limited”).

Bivši ministar energetike Goran Novaković danas je, takođe u biznisu veoma aktivan. Kako je sam napisao u jednoj od svojih biografija osnivač je kompanije NIS „Energovind”, a bio je i direktor firme „Enron” za energiju, gas i naftu na području Sovjetskog Saveza. Prema podacima Agencije za privredne registre, Novaković je danas aktivni zakonski zastupnik kompanije NIS „Energovind”, kao i kompanije „Tenderson”. Zanimljivo je da je „Tenderson” prijavljen na istoj adresi kao i „Viktorija grupa”. Vlasnik srpskog „Tendersona” je firma istoimenog naziva sa Devičanskih ostrva („Tenderson limited”). 

Čedomir Jovanović, predsednik LDP-a, takođe je prisutan u privatnom biznisu. Iako su ga mnogi povezivali za „Agroposlovima”, on se iz ove kompanije povukao. U vlasništvu njegove supruge Jelene Jovanović danas je 0,15 odsto akcija „Agroposlova”. Međutim, Čedomir Jovanović upisan je u APR-u kao jedini vlasnik „Agrohaba” (100 akcija). Mladen Grujić, poslanik Nove Srbije, zvanično ima 3,41 odsto akcija u „Lili drogerijama”. Spominje se i kao vlasnik lanca pekara „Hleb i kifle”, ali se u privrednom registru to ne vidi.

Bilo je i onih privrednika koji nisu umali stranačke funkcije, ali im je biznis bio skopčan sa politikom. Dok je Demokratska stranka bila na vlasti Miroslav Bogićević, vlasnik „Farmakoma”, širio je svoje poslovanje. Po njihovom odlasku sa vlasti i njegov biznis se urušio. Dragan Đilas, bivši gradonačelnik i predsednik DS-a dugo je prikrivao da je sa Miroslavom Miškovićem bio vlasnik dnevnog lista „Pres”. Po dolasku SNS-a na vlast Đilas ga je prodao Dajrekt mediju. Kao što je u vreme vladavine Borisa Tadića poslovni uspeh doživeo „Meken Erikson” Srđana Šapera, sa dolaskom SNS-a na vlast biznis je razvio Goran Veselinović. Ovaj član Glavnog odbora SNS-a je (100 odsto) vlasnik Agencije „Rajt”. Za samo godinu dana poslovni prihodi Veselinovićeve agencije su više nego trostruko uvećani (sa 21 na 77 miliona dinara). Dobit je istovremeno skočila sa dva na devet miliona. Dugoročne pozajmice nema, a kratkoročne su na relativno niskom nivou (osam miliona dinara).

Za SPS vezuje se poslovanje firme „Milenijum tim”. Kako može da se vidi na internet prezentaciji ove firme, njihova najveća referenca je saradnja sa „Srbijagasom”. Sa ovom kompanijom „Milenijum” je radio na izmeštanju gasovoda, naftovodnih i ostalih infrastrukturnih objekata u novi energetski koridor severno od auto-puta E-75 sa nabavkom materijala i opreme. Direktor ovog preduzeća Stojan Vujko, koji inače ima 50 odsto vlasništva u firmi, često je u javnosti mogao da se vidi u društvu Dušana Bajatovića, direktora „Srbijagasa”. Drugih 50 odsto u vlasništvu je Ivana Bošnjaka.

Ima i onih koji su uspeli da budu bliski sa svim vlastima. Poslovna biografija Željka Mitrovića, nekadašnjeg člana JUL-a i osnivača i vlasnika Pink televizije je svih ovih godina obojena ružičastom bojom. A ima i onih kojima je politika došla glave. Bogoljub Karić je jedan od njih.