Bečki „Standard": Srebrenica nije bila genocid

BEČ – Srebrenica je bila zločin protiv čovečnosti, ali ne i genocid, tvrdi bečki dnevnik „Standard” povodom presude izrečene nekadašnjem predsedniku RS Radovanu Karadžiću.

List naglašava da presuda Karadžiću nije nikakvo iznenađenje, uključujući kaznu zbog genocida u Srebrenici.

Pitanje da li je ubistvo 8.000 muškaraca i dečaka u istočno-bosanskom gradu pre 21 godine bio genocid je nešto što se danas podrazumeva politički, istorijski i pravno, ali to ga ne čini ispravnim, podvlači dnevnik.

Srebrenica je bio stravičan masakr, ratni zločin, zločin protiv čovečnosti, ali ne i genocid, tvrdi „Standard”.

List ističe da Karadžić zaslužuje svih 40 godina uatvora na koje je osuđen, ali ne i zbog ovog, jedinstvenog zločina.

„Standard” podseća da je genocid od 1948. Kao pojam uveden u međunarodni zakon, i on označava posebne namere uništavanja jedne nacionalne, etničke, rasne ili verske zajednice.

Taj pojam odgovara za holokaust, Staljinove masovne deportacije čitavih naroda, masovno ubistvo Jermena tokom Prvog svetskog rata, kao i ubistvo stotine hiljada pripadnika plemena Tutsi od strane Hutua u Ruandi 1994.

Brutalni osvetnički akt ne spada u tu kategoriju zločina, navodi novinar „Standarda” Erih Fraj u svom komentaru.

On je ukazao da 8.000 žrtava, imajući u vidu da su Bošnjaci milionski narod, to ne predstavlja genocid.

Neko ko želi da izbriše jedan narod ne štedi sve žene, podseća „Standard”.

Masakr u Srebrenici, za koji odgovornost snosi Karadžić, a sproveo ga je Ratko Mladić, bio je brutalan koletivni čin osvete nad stanovništvom jednog grada, koje je godinama pružalo otpor bosansko-srpskim snagama i pri tom sprovelo brojno krvoproliće u okolnim selima, podvlači list.

Dnevnik ističe da ne postoji nikakvo opravdanje za ovaj zločin, ali ne treba da se predstavlja kao nešto što nije bilo.

„Standard” naglašava da bi se kompletan ratovanje bosanskih Srba od 1991.do 1995.može biti opisano kao genocidalno, ali to samo delimično odgovara stravičnim događajima tadašnjeg doba, jer cilj nije bilo uništavanje, već etničko čišćenje, i time povezano stavranje jedne čisto srpske državne teritorije.

Sudije u Hagu, prilikom izricanja presude Karadžiću, očigledno nisu imali izbora, jer je u ranijim presudama za Srebrenicu taj zločin definisan kao genocid, konstatuje list.

Dovođenje u pitanje genocida u Srebrenici se od mnogih smatra umanjivanjem zločina, jer u suprotno ne zvuči dovoljno strašno, dodaje dnevnik.

Problem u tom pojmu, međutim, jeste što on daje Srbima u Srbiji i Bosni razlog da se predstavljaju kao žrtve lažnih optužbi i za nepriznavanje presuda Tribunala, zaključuje „Standard” dodajući da to minira legitimitet jednog inače uspešnog međunarodnog krivičnog sistema, prenosi Tanjug.