O politici uz gitaru

Moskovski diplomatski dani: Ruska prestonica bila je prošle nedelje važan pregoravarački centar sveta. U Moskvi je prvo boravio nemački ministar inostranih poslova Franc Falter Štajnmajer da bi se u glavnom gradu Rusije zatim pojavio američki državni sekretar Džon Keri.

Izveštaji o susretima najviših svetskih diplomata, po pravilu su, kratki i dosadni  - tek poneka konretna rečenica nagoveštava o čemu se zapravo razgovaralo i da li je nešto dogovoreno. Tako je bilo i ovog puta: javnost je obaveštena da su gosti iz Vašingtona i Berlina razgovarali sa ruskim zvaničnicima o situaciji u Siriji i Ukrajini. Sudeći po tumačenju medija jedino je redosled ovih tema bio različiti – Štajnmajer je u prvi plan stavio Ukrajinu, Kerija je više interesovala Sirija.

O sadržaju razgovora vredno je pomena jedino objašnjenje zamenika ruskog ministra inostranih poslova Sergeje Rjabkova da je „Moskva naišla na razumevanje Vašingtona da ovo nije dobar trenutak da se razgovara o budućnosti sirijskog predsednika Bašara al Asada”.

Dve detalja vezana za Kerijevu posetu Moskvi su, međutim, izazvala neuporedivo veće interesovanje od šturog diplomatskog saopštenja o američko-ruskim razgovorima. Američki državni sekretar boravio je u ruskoj prestonici čak tri dana što je neuobičajeno dugo za jednog ministra inostranih poslova.

Drugi detalj još je zanimljiviji. U Kerijevom prtljagu našla se i – gitara. Jedan član Kerijevog tima viđen je kako iz aviona iznosi kofer s ovim muzičkim instrumentom i odmah su usledila različita objašnjenja. Najviše pristalica dobila je teorija da je zapravo reč o Kerijevom rođendanskom poklonu ruskom šefu diplomatije Sergeju Lavrovu.U manjini su ostali zagovornici priče da je Keri poneo gitaru u Moskvu kako bi prekratio vremene tokom trodnevne posete.

U svakom slučaju otkriveno je da američkog i ruskog ministra, pored istog posla kojim se bave, povezuje i ljubav prema muzici: i Lavrov i Keri gitaru rado uzmu u ruke.

Posle svega nameće se pitanje da li je to otvoreno novo poglavlje u svetskoj diplomatiji – razgovori o visokoj politici uz gitaru?

Nasilje u prestonici EU: teror je, na velika vrata, stigao u centar moći Unije. Napad na stanicu metroa Malbek izveden je sa svega 300 metara od sedišta Evropske komisije i Evropskog saveta.

Posle napada u Briselu Evropa je – kao i prilikom ranijih terorističkih udara na Madrid, London i Pariz – posegnula za starim citatima.

„Zločinci su neprijatelji svih vrednosti za koje se zalaže Evropa”, izjavila je nemačka kancelarka Angela Merkel. „Naša snaga je u našem jedinstvu”.

 Usledile su mnogobrojne izjave slične sadržine u kojima se evropski političari vrte oko tri ključne tačke: vrednosti, jedinstvo, Evropa.

A upravo toga u  Uniji danas gotovo da i nema. Teroristički udar na Brisel desio se u najnezgodnijem trenutku za Evropu. Evropu razjedinjenu, uzdrmanu, nesposobnu da pokaže jedinstvo osim u situaciji kada iskazuje bol zbog nevinih ljudskih žrtava.

Finansijska kriza, izbeglička kriza. pretnja „bregzita”, zatvaranje granica ...samo su neke od tema na koji Evropa nema zajednički odgovor. Brisel je sada dramatično stavio na dnevni red još jedan problem – bezbednost. Da li posle napada u Briselu Evropljanin može da se da oseća sigurno u zajedničkoj evropskoj kući?

Isti osećaj imali su Amerikanci, tvrdi analitičar nemačkog nedeljnika „Špigl”, posle 11.septembra 2001. godine. SAD  su, međutim, uspele da urade mnogo kako bi građanima vratili poljuljanu sigurnost: uložene su stotine milijardi dolara u bezbednost i antiterorističku zaštitu, problem radikalizacije muslimana je značajno umanjen  - oni su bolje plaćeni i više integrisani nego u Evropi. I na kraju SAD nemaju problem sa 28 država-članica koje treba „upeglati” u jednu kolonu koja maršira protiv terorizma.

Napad u Briselu otvorio je još jedan problem – terorizam je najozbiljnije zapretio evropskom blagostanju. Evropska ekonomija dosad je uspevala da se izbori sa sličnim događajima, sada, međutim, postoji realna opasnost da i ona postane „žrtva” terorora.

Evropa je suočena sa sve glasnijim zahtevima da se granice u Evropi zatvore što se opravdava objašnjenjem da je borba protiv terorizma efikansija u nacionalnim okvirima. A to bi imalo katastrofalne posledice po evropsku ekonomiju.

Holandski insititut za ekonomska istraživanja CPB navodi da bi uvođenje granične kontrole Evropu do 202. godine koštalo najmanje 100 milijardi evra. U slučaju da to potraje narednih deset godina cena bi skočila na vrtoglavih 470 milijardi evra.

Od džinovskog nemačkog izvoza čak 58 odsto odlazi u EU. Slično je i sa većinom drugih članica Unije. Zatvaranjem granica Evropa bi, zapravo, ostala bez svog najvažnijeg ekonomskog partnera – Evrope.

Ulog je odjednom postao dramatičan. Pitanje je da li je Evropa dorasla takvoj igri?