О политици уз гитару

Московски дипломатски дани: Руска престоница била је прошле недеље важан прегораварачки центар света. У Москви је прво боравио немачки министар иностраних послова Франц Фалтер Штајнмајер да би се у главном граду Русије затим појавио амерички државни секретар Џон Кери.

Извештаји о сусретима највиших светских дипломата, по правилу су, кратки и досадни  - тек понека конретна реченица наговештава о чему се заправо разговарало и да ли је нешто договорено. Тако је било и овог пута: јавност је обавештена да су гости из Вашингтона и Берлина разговарали са руским званичницима о ситуацији у Сирији и Украјини. Судећи по тумачењу медија једино је редослед ових тема био различити – Штајнмајер је у први план ставио Украјину, Керија је више интересовала Сирија.

О садржају разговора вредно је помена једино објашњење заменика руског министра иностраних послова Сергеје Рјабкова да је „Москва наишла на разумевање Вашингтона да ово није добар тренутак да се разговара о будућности сиријског председника Башара ал Асада”.

Две детаља везана за Керијеву посету Москви су, међутим, изазвала неупоредиво веће интересовање од штурог дипломатског саопштења о америчко-руским разговорима. Амерички државни секретар боравио је у руској престоници чак три дана што је неуобичајено дуго за једног министра иностраних послова.

Други детаљ још је занимљивији. У Керијевом пртљагу нашла се и – гитара. Један члан Керијевог тима виђен је како из авиона износи кофер с овим музичким инструментом и одмах су уследила различита објашњења. Највише присталица добила је теорија да је заправо реч о Керијевом рођенданском поклону руском шефу дипломатије Сергеју Лаврову.У мањини су остали заговорници приче да је Кери понео гитару у Москву како би прекратио времене током тродневне посете.

У сваком случају откривено је да америчког и руског министра, поред истог посла којим се баве, повезује и љубав према музици: и Лавров и Кери гитару радо узму у руке.

После свега намеће се питање да ли је то отворено ново поглавље у светској дипломатији – разговори о високој политици уз гитару?

Насиље у престоници ЕУ: терор је, на велика врата, стигао у центар моћи Уније. Напад на станицу метроа Малбек изведен је са свега 300 метара од седишта Европске комисије и Европског савета.

После напада у Бриселу Европа је – као и приликом ранијих терористичких удара на Мадрид, Лондон и Париз – посегнула за старим цитатима.

„Злочинци су непријатељи свих вредности за које се залаже Европа”, изјавила је немачка канцеларка Ангела Меркел. „Наша снага је у нашем јединству”.

 Уследиле су многобројне изјаве сличне садржине у којима се европски политичари врте око три кључне тачке: вредности, јединство, Европа.

А управо тога у  Унији данас готово да и нема. Терористички удар на Брисел десио се у најнезгоднијем тренутку за Европу. Европу разједињену, уздрману, неспособну да покаже јединство осим у ситуацији када исказује бол због невиних људских жртава.

Финансијска криза, избегличка криза. претња „брегзита”, затварање граница ...само су неке од тема на који Европа нема заједнички одговор. Брисел је сада драматично ставио на дневни ред још један проблем – безбедност. Да ли после напада у Бриселу Европљанин може да се да осећа сигурно у заједничкој европској кући?

Исти осећај имали су Американци, тврди аналитичар немачког недељника „Шпигл”, после 11.септембра 2001. године. САД  су, међутим, успеле да ураде много како би грађанима вратили пољуљану сигурност: уложене су стотине милијарди долара у безбедност и антитерористичку заштиту, проблем радикализације муслимана је значајно умањен  - они су боље плаћени и више интегрисани него у Европи. И на крају САД немају проблем са 28 држава-чланица које треба „упеглати” у једну колону која маршира против тероризма.

Напад у Бриселу отворио је још један проблем – тероризам је најозбиљније запретио европском благостању. Европска економија досад је успевала да се избори са сличним догађајима, сада, међутим, постоји реална опасност да и она постане „жртва” теророра.

Европа је суочена са све гласнијим захтевима да се границе у Европи затворе што се оправдава објашњењем да је борба против тероризма ефикансија у националним оквирима. А то би имало катастрофалне последице по европску економију.

Холандски инсититут за економска истраживања ЦПБ наводи да би увођење граничне контроле Европу до 202. године коштало најмање 100 милијарди евра. У случају да то потраје наредних десет година цена би скочила на вртоглавих 470 милијарди евра.

Од џиновског немачког извоза чак 58 одсто одлази у ЕУ. Слично је и са већином других чланица Уније. Затварањем граница Европа би, заправо, остала без свог најважнијег економског партнера – Европе.

Улог је одједном постао драматичан. Питање је да ли је Европа дорасла таквој игри?