Mikrobi čiste vodu

Svetski dan vode obeležen je nedavno s ciljem da se ukaže na činjenicu da više od milijardu ljudi u svetu nema pristup vodi koja je bezbedna za piće. I dok Ujedinjene nacija rade na tome da se spreči humanitarna katastrofa zbog nedostatka vode, naučnici takođe pokušavaju da doprinesu rešenju ovog rastućeg problema.

Voda koja se koristi u rudarstvu ne može istovremeno da se koristi i za navodnjavanje sve dok se ne pročisti od otrovnih metala poput olova ili hroma, što je veoma skup proces. Međutim, mikrobi mogu da pretvore toksične atome metala u netoksične kako bismo od otpadnih voda dobili vodu koja je pogodna za uzgajanje biljaka, izvestio je „Glas Amerike”.

U rudarstvu se obično koristi ogromna količina vode, koja vrlo brzo postane bogata rastvorljivim metalima pa samim tim i neupotrebljiva za piće ili navodnjavanje. Otpadne vode sa deponija uglja u blizini elektrana imaju isti problem.

Metali su međutim različitih oblika. Na primer, hrom šest je rastvorljiv i vrlo otrovan, dok se netoksičan hrom tri ne rastvara u vodi.

Profesor ekološke mikrobiologije na univerzitetu na Floridi Viktor Ibenusi objasnio je kako njegov patentirani metod filtriranja uz pomoć mikroba može da napravi vodu pogodnom za poljoprivredu.

„Mehanizam sistema mikroba je takav da menja stanje tih zagađivača tako da oni više ne budu prisutni u vodi, što znači da možemo da izvučemo metale iz vode”, rekao je Ibenusi.

S obzirom na to da je vreme deobe mikroba kratko, naučnici su uspeli da odgaje vrstu koja može da se razvija u vodi sa visokom koncentracijom toksičnih metala.

Ibenusi je testirao ovaj sistem u laboratoriji, a zatim i u oblasti u Alabami u koju se sliva kisela voda iz jednog rudnika. Za tretiranje 1.000 litara otpadnih voda potreban je jedan mililitar kulture bakterija i oko 23 grama hranljive tečnosti. S obzirom na to da se bakterije razvijaju eksponencijalno, u roku od 24 sata dolazi do njihovog velikog razmnožavanja i transformacije otrovnih metala. Drugi eksperiment obavljen je u jednoj rečici.

„Na nasipu Rasel, gde smo testirali mikrobe, nalazi se stalan protok otpadnih voda sa bakterijama. Posle delovanja mikroba, zaključili smo da je samo u roku od tri dana koncentracija štetnih metala opala”, objasnio je Ibenusi.

Rendgenskom analizom je utvrđeno da metali više nisu bili u rastvoru, a posle nekog vremena u rečicu su se vratile i ribe i drugi živi organizmi.

Ibenusi i njegov tim sada proučavaju bakterije koje mogu da sintetizuju proteine, koji takođe mogu da se koriste za čišćenje otpadnih voda.