Plavi šlemovi u političkoj utakmici Bošnjaka

Zahtev predsednika Bošnjačkog nacionalnog veća (BNV) i šefa Stranke demokratske akcije Sandžaka Sulejmana Ugljanina da Savet bezbednosti UN u taj deo jugozapadne Srbije pošalje međunarodne snage za sprečavanje konflikata nije naišao na razumevanje drugih viđenijih bošnjačkih lidera, a posebno ne predstavnika zvaničnog Beograda. Kritikovali su ga i Rasim Ljajić i Muamer Zukorlić, šef diplomatije Ivica Dačić je Ugljaninov potez ocenio besmislenim i naveo da na taj zahtev niko neće reagovati, a najodmerenija je bila šefica srpskog pregovaračkog tima sa EU Tanja Miščević, istakavši da to treba posmatrati u kontekstu izborne kampanje.

„Ovde se radi o jednoj predizbornoj poruci, za nas neprihvatljivoj, o zloupotrebi BNV u predizborne svrhe, a opet na fonu jedne veoma prepoznatljive retorike Ugljaninove političke opcije, koja zapravo ima dva programa”, prokomentarisao je Muamer Zukorlić, nosilac liste Bošnjačke demokratske zajednice Sandžaka, novu akciju Sulejmana Ugljanina.


Muamer Zukorlić sa saradnicima (Foto Sandžakpres)

Zukorlić je na konferenciji za novinare u Novom Pazaru kazao da je jedan program Ugljaninove politike kada je on na vlasti u Beogradu – tada je Srbija najbolja zemlja, prava Bošnjaka su na najvišem stupnju, nosioci vlasti, počev od predsednika države do ministara, dobijaju razna priznanja od BNV za unapređenje prava Bošnjaka.

„Druga krajnost je ova koju sada imamo priliku da vidimo – kada ta politička opcija nije na vlasti. Onda imamo ovakve poruke, najteže reči vezane za državu i zahteve za dolazak međunarodnih snaga u Sandžak”, rekao je Zukorlić, koji je dodao da je na drugoj strani politika Rasima Ljajića, koja ignoriše sva pitanja Bošnjaka, pogotovo nacionalna, čime ih svodi na biološki opstanak.

Ljajić, koji je najdugovečniji ministar u Vladi Srbije, lider Socijaldemokratske partije Srbije (SDPS) i osnivač Sandžačke demokratske partije (SDP), oštriji je u komentarima Ugljaninovog pisma predstavnicima međunarodne zajednice. On kaže da su to „budalaštine” i „gluposti”.

„Nije to pismo ni UN, ni SB, ni Briselu, ni Vašingtonu, ovo je pismo koje je upućeno biračima u Sandžaku, dakle isključivo za unutrašnjopolitičku upotrebu. Ono će završiti u korpi za otpatke nekog trećerazrednog činovnika, ukoliko i stigne. I ja vidim da je ovo pismo poprimilo mnogo veći značaj u Beogradu nego u Sandžaku, gde 95 odsto ljudi ni ne zna za njega. Oni su navikli na ovakve gluposti”, rekao je Ljajić na RTV Vojvodina.

Najnovije Ugljaninove pritužbe na odnos države Srbije prema Bošnjacima verovatno se može posmatrati kao logičan sled „vrućih” izjava koje je ovaj političar davao u poslednjih 25 godina – osim u periodima kada je na ministarskoj funkciji. Tada bi davao izjave, recimo, poput one iz januara 2011. kada je kritikovao Zukorlića, smatrajući da tadašnji muftija zloupotrebljava izbore za BNV. Tada je Ugljanin, pored ostalog, ukazivao da „treba imati na umu da Srbija ima ogromnih problema, te da bošnjačko pitanje nije najveći od njih”.


                                    Rasim Ljajić (Foto D. Jevremović)

Sada Zukorlić njega optužuje za zloupotrebu BNV, navodeći da je tome „na neki način kumovala i država, time što je tolerisala bezakonje u formiranju i funkcionisanju BNV u prethodnom mandatu”, zbog čega je „teško očekivati da to veće sada u novom mandatu radi normalno”. On je na konferenciji za novinare rekao i da je cilj njegove stranke da pomiri interese, „a to znači da se stavi tačka na situaciju u kojoj, ako nešto tražite za Bošnjake, to je odmah protiv Srba, ili obrnuto”.

Zukorlić smatra da se status Sandžaka može rešiti po modelu evropskih prekograničnih regija, s nekim stepenom autonomije, ne na štetu Srbije i Crne Gore i ne na štetu bilo kog naroda. Takvo rešenje bi, smatra on, značajno doprinelo i opštem pomirenju i stabilizaciji i miru, jer je to pokazalo i evropsko iskustvo u kome su prekogranične regije od neuralgičnih tačaka sudara postale tačke susreta i povezivanja i stabilnosti. Sve to, naravno, uz uvažavanje istorijskih činjenica, pa i referenduma iz 1991. godine, koji je sproveo SDA, ali tada kao narodni pokret, s većom težinom.

Predsednik Sandžačke narodne partije Mirsad Đerlek smatra da se svi političari služe sredstvima za koja misle da će da im koriste u predizbornoj kampanji, pa tako i Ugljanin. „Mi u SNP zagovaramo mir, poštovanje i suživot Srba i Bošnjaka i nikada nećemo odustati od toga, niti su nam za to potrebni bilo kakvi posrednici”, kazao je Đerlek.

Izvršni direktor NVO Urbanin Sead Biberović kaže da je vrlo indikativno da odluka BNV o pozivanju međunarodnih snaga u samom Sandžaku nije izazvala skoro nikakve reakcije. To znači da je među Bošnjacima taj poziv shvaćen kao deo predizborne kampanje stranaka koje su uključene u BNV i to takve nisu shvaćene ozbiljno.

„Ugljanin je najdirektnije iskoristio zvaničnu sednicu državne institucije (BNV), najvažnije za manjine i jedine u kojoj se isključivo predstavnici manjina ’pitaju’. To je urađeno, verovatno, da bi Ugljaninova incijativa dobila oblik zvanične odluke zvanične manjinske institucije i tako dobila na važnosti, legalitetu i, nadasve, legitimitetu, to jest da bi bila predstavljena kao zahtev iza koga stoji cela, ili gotovo cela, bošnjačka manjina u Srbiji”, kazao je Biberović.