Dan „De” za Železaru Smederevo

 Otvaranje finansijske ponude, koju je dostavila kineska kompanija HBIS, planirano je za 11 časova. Još je nepoznato da li će se koverta otvoriti pred kamerama, ili će tenderska komisija na kraju, ipak, doneti odluku da otvaranje ne bude javno.

Krajem prošle nedelje, otvorena je koverata sa prijavom (u kojoj se finansijski deo ne spominje) i komisija je utvrdila da je ponuđač ispunio tenderske uslove. Kineski HBIS jedini je dostavio ponudu za  „Železaru Smederevo”. Ostaje da se vidi još i da li je investitor iz Kine ponudio više od 45,7 miliona evra, što je bila minimalna cena za smederevsku čeličanu koja je definisana javnim pozivom. To, inače, predstavlja 50 odsto tržišne vrednosti kompanije.

Ako ne bude nikakvih iznenađenja, HBIS bi do kraja aprila mogao da postane vlasnik železare. Prema najavama srpskih državnih zvaničnika, namera im je da u Smederevo ulože oko 130 miliona evra, mada je bilo i nekih izjava da će investicija dostići i 300 miliona.

U intenzivnu potragu za potencijalnim ulagačem vlada Aleksandra Vučića krenula je početkom prošle godine. Problem „Železare Smederevo” posebno se iskomplikovao posle 1. februara 2015. godine. Tada je istekao rok do koga je naša država mogla da pomaže čeličnoj industriji. Naša vlada sada mora da dokaže da je pomoć koju je železara dobijala pre tog datuma bila u skladu sa SSP-om. U međuvremenu državu je održavanje čeličane u životu koštalo 100 miliona evra godišnje.

Našu pregovaračku poziciju dodatno je otežavala situacija na svetskom tržištu čelika. Čak je i Kina, najveći svetski proizvođač ove sirovine, počela da smanjuje sopstvenu proizvodnju, a čeličane u Evropi počela je da guši prevelika ponuda jeftinog čelika iz Kine. Samo u Britaniji prošle godine je ugašeno više od 4.000 radnih mesta u čeličnoj industriji. Ovih dana, vlada Dejvida Kamerona prvi put najavljuje da će britanska država učiniti sve da pomogne čeličnoj industriji. Tamošnja vlada dosad nije intervenisala na tržištu čelika. Do zaokreta je došlo kada je indijska kompanija „Tata stil“ najavila povlačenje sa britanskog tržišta i u pitanje dovela 15.000 radnih mesta. Kameronova vlada dala se u hitnu potragu za potencijalnim kupcem, a jedino što je za sada poznato je da nacionalizacija ne dolazi u obzir. Dakle, tamošnja država, kao što je to bio slučaj u Srbiji početkom 2012. godine, nakon odlaska „Ju-Es stila”,  neće preuzimati čeličanu. Britanska štampa kao potencijalnog kupca „Tata stila” spominje nemački „Tisen Krup”.

Takođe, britanska javnost traži i smenu Sadžida Džavada, ministra za biznis, inovacije i veštine, jer nije shvatio ozbiljnost situacije i predvideo eskalaciju krize. Pitanje njegove odgovornosti postavilo se nakon što je priznao da je bio svestan da će „Tata stil” najaviti svoje povlačenje iz Britanije. Posebno je problematičan bio tajming, jer je u vreme kada je u Mumbaju rukovodstvo „Tata stila” odlučivalo o sudbini svog ogranka u Britaniji, Džavad bio na službenom putu u Australiji. Britanska javnost je pitala zašto je Džavad, uprkos tome što je znao da odluka borda indijske kompanije može da dovede u pitanje veliki broj radnih mesta, na kraju ipak odlučio da otputuje u Australiju. Možda bi Kameron trebalo da angažuje nekoga ko će zaista raditi svoj posao, najčešće su optužbe na njegov račun. Džavad se, kasnije, pravdao da nije znao da će zaključak tog sastanka u Mumbaju biti tako presudan.

I dok evropske čeličane guši jeftin čelik iz Kine, ova azijska zemlja svoje proizvođače pokušava da zaštiti posebnim merama. Kina, koju najviše optužuju za damping cene, uvela je pre nekoliko dana, antidamping namete za čelik iz Evropske unije, Japana i Južne Koreje.

Kinesko ministarstvo trgovine najavilo da će se za uvozni čelik plaćati carina od 14,5 do 46,3 odsto, jer su kineski proizvođači pretrpeli „znatnu štetu” zbog neodgovarajuće niskih cena stranog čelika. U Velikoj Britaniji su sada posebno glasni zahtevi da se uvedu antidamping mere zbog jeftinog kineskog čelika, posebno sada kada je industrija čelika u velikoj krizi.