Slučaj ratnog invalida koji to nije

Pančevo – U invalidskim kolicima, sav drhteći, Pančevac Ivan Matuzović pokušava da, uz teško mucanje, ispriča kako je 1991. „odveden sa svojih 26 godina na vukovarsko ratište da brani Jugoslaviju” i da je tamo teško ranjen dum-dum metkom koji mu je oštetio osam pršljenova kičme. Pokazuje rane i dodaje da, kada je posle četiri godine i devet operacija izašao iz bolnice u kolicima, „zemlje koju je branio više nije bilo, a ni vojne penzije, stana, te je tako i do danas u borbi za goli život”.

Fascikla koju nam pokazuje prepuna je raznih nalaza lekara, molbi i dokumenata, među kojima je i potvrda da mu je priznat stoprocentni invaliditet, ali je za to dobio najniži iznos invalidnine od 5.244 dinara. „Toliko sam zaslužio za to što sam stradao braneći svoju zemlju. Pa samo za opštinski stan plaćam toliko, a odakle novac za lekove, slušni aparat, motorna kolica… Zrno mi je pokidalo i mišiće, zato ne mogu da kontrolišem nuždu, pa sam i danas u pelenama. Otvaraju mi se rane po nogama, svakog dana idem na previjanje, mucam jer je bolest zahvatila i glasne žice, a ni supruga ne može da radi jer danonoćno brine o meni”, priča Matuzović.

U međuvremenu otkriven mu je i tumor na mozgu, zbog kojeg, kaže, trpi nesnosne bolove, noću ne spava, ima vrtoglavice i gubitke svesti i mora opet na operaciju. On napominje da mu je na Vojnomedicinskoj akademiji preporučeno da bira između dve intervencije – operacije glave pod visokim rizikom ili ugradnje morfijumske pumpe u predelu vrata i duž kičmenog stuba, i to o sopstvenom trošku.

O svemu ovome Matuzović je pre izvesnog vremena pisao „Politici”, a njegova ispovest objavljena je u rubrici Među nama, što je i bio povod za ovaj tekst. Ovaj Pančevac se već godinama dopisuje sa državnim organima, od ministarstava do gradonačelnika i pančevačke gradske uprave, PIO fonda i Centra za socijalni rad. Pisao je molbe za tuđu negu, da mu se pomogne oko plaćanja računa za komunalije, banjskog lečenja, da bar ima besplatan prevoz… Kaže da molbe nisu pomogle. „Živimo od milostinje komšija, poznanika, od onoga što nam od dobre volje udele. Bude to garderoba, sredstva za higijenu, a jedan ovdašnji privatni apotekar daje mi i nešto lekova, ali više smo žena i ja gladni nego siti”, navodi Matuzović.

U gradskom sekretarijatu za socijalna pitanja sasvim drugačija priča. Kažu da odavno znaju za Matuzovićeve priče, koje su, dodaju, uglavnom netačne. Najpre negiraju da je on ratni vojni invalid, već je kažu, čovek koji ima zdravstveni problem kojim je znao da manipuliše i da iskoristi neka tužna vremena iza nas. „Nadležne službe su utvrdile da nije bio učesnik rata u tada jedinicama JNA. Svojevremeno jeste primao borački dodatak, ali mu je ukinut, jer je utvrđeno da dokumentacija koju je priložio nije validna. Kao lice u stanju socijalne potrebe, koje ima smanjenu radnu sposobnost, dobija sve što mu po zakonu pripada. Dok nije primao invalidninu, primao je socijalnu pomoć, a kada ima drugi prihod, stalnu socijalnu pomoć ne može da dobija. Jednokratno mu se odobravaju sredstva za odlazak na lečenje i osnovne troškove života, ali je taj iznos na godišnjem nivou limitiran. Kolege iz Gradskog veća i lekari su ponudili da naprave konzilijum u bolnici kako bi se tačno utvrdilo njegovo zdravstveno stanje i koji je put lečenja, ali je on to odbio, to jest nikada se više nije pojavio. On pojedinačno odlazi kod lekara, dobija upute za tercijarnu zaštitu i povremeno ima neke nalaze, ali je to stalno nedovršena dijagnostika i predlog za lečenje. U takvim okolnostima sektor socijalne zaštite ne može da sudi o njegovom zdravstvenom stanju”, objašnjava za „Politiku” Suzana Jovanović, članica Gradskog veća Pančeva zadužena za socijalna pitanja.

U Centru za socijalni rad kažu da im je Matuzovićev slučaj dugo i dobro poznat. „Matuzović nije ratni vojni invalid i sve ove godine se lažno predstavlja. Postavlja se pitanje zašto je on jedini ratni vojni invalid koji nije ostvario prava na vojnu invalidninu ako je već ranjen na ratištu, kako on uporno ponavlja. To prosto nije moguće. Svojevremeno je utvrđeno da on nema nikakav kuršum u kičmi, kako je tada govorio, a koliko nam je poznato, i organizacije vojnih invalida su se ogradile od njega zbog lažnog predstavljanja i pokušaja da ostvari prava iz boračke zaštite koja mu ne pripadaju”, kaže za naš list Zoran Albijanić, direktor Centra za socijalni rad Pančevo.

Kako saznajemo u pančevačkom Udruženju ratnih vojnih invalida ratnih sukoba od 1991. do 1999. godine, Ivan Matuzović nije na njihovoj evidenciji i nije njihov član, a isto su nam potvrdili i u Udruženju boraca Pančevo.