Zvezda „troskokom“ zadivila Evropu

Košarkaše Crvene zvezde večeras u Zagrebu očekuje poslednja utakmica „Top 16“ faze Evrolige (19 č) protiv Cedevite, ali ovaj duel u „Draženovom domu“ ni za jedan tim nema takmičarski značaj. Prvak Srbije dobio je dve ključne bitke protiv najboljeg hrvatskog tima. Eliminisao ga je u polufinalu ABA lige i praktično izborio još jednu sezonu u Evroligi, dok je u elitnom evropskom takmičenju otišao veliki korak dalje.

Pobeda u prvom duelu u grupi bila je samo jedna od sedam koje su „crveno-bele“ kolo pre kraja promovisale u četvrtfinaliste i najprijatnije iznenađenje. Cedevita može da se okrene domaćoj ligi i kovanju planova kako da se jednog dana vrati u Evroligu, što neće biti ni malo lako. Na tom putu stajaće Zvezda, ali i Partizan koji će naredne sezone biti mnogo jači...

Zvezdin uspeh, plasman među osam najboljih evropskih timova, nemoguće je objasniti bez osvrta na trogodišnjeg ciklusa u kom je klub s Malog Kalemegdana vodio velike bitke na mnogim frontovima, kako na terenu,organizaciono, finansijski, tako i na stručnom planu, gde je izvojevao možda i najveću pobedu. Rezultatski rast poklopio se dolaskom Dejana Radonjića za trenera, koji će do kraja sezeone postati i najuspešniji stručnjak „crveno-belih“ ikad.

Počeo je osvajanjem domaćeg kupa u prvoj sezoni, usledila je zatim najtrofejnija u istoriji kluba, „triplom krunom“ (kup, titule u ABA ligi i prvenstvu Srbije), a trenutno su „crveno-beli“ u igri za dva pehara. Međutim, igre i rezultati u Evroligi su najbolje merilo kvaliteta rada, trenera, tima, igrača i pratećih struktura.

Ako se samo baci pogled na tabele obe grupe „Top 16“ faze, lako se može videti kakvi timovi, trofejni i finanijski giganti su „ispod crte“ ili će biti posle večerašnjih duela, odnosno koliko je teško ući u probrano društvo.

Gledajući deset sezona unazad, to je u tri navrata pošlo za rukom Partizanu koji je stigao i do „fajnal fora“, Fenerbahčeu tek u dva navrata, Efesu takođe tri puta. Četvrtfinale je bilo skoro rezervisano za Olimpijakos i Barselonu (svih deset učešća), Makabi i CSKA (po devet), Panatinaikos (osam), Real (sedam), koliko ima i Laboral Kuća (uz CSKA mogući protivnik Zvezde).

U Zagrebu će „crveno-beli“ odigrati 58 evroligašku utakmicu u ovom ciklusu (skor 26 pobeda i 31 poraz), a nadigrali su čak 16 timova. Najviše puta su pobeđivali Laboral Kuću (sva četiri puta), Panatinaikos (tri), Bajern, Unikahu, Lijetuvos Ritas i Valensiju u dva navrata.

Na listi su takođe bivši prvaci Real i Makabi (uz Panatinaikos) i u svakom pogledu znatno moćniji Himki, Lokomotiva i Efes. Uz rezultate, vredne pomena su i činjenice da je Zvezda jedan od najgledanijih timova i da je stekla visoku reputaciju u Evroligi po pitanju organizacije i finansijskog fer-pleja.

Ograničena finansijska sredstva nisu davala mnogo prostora treneru Radonjiću u izboru kvalitetnih stranaca, pa je od starta strategija igre počivala na domaćim igračima i razvoju sopstevnog podmlatka.

Ne računajući kiks s početka ove sezone, kada su pogrešno procenjene uloge Skorcanitisu, Mekelu i Tomsponu, kao i Šilbu u prvoj, pojačanja su dala Zvezdi i više nego što se očekivalo. Nelson, Blažič, Dženkins, Vilijams, Cirbes, Miler i Kinzi (toliko stranaca u jednoj sezoni ima svaki jači evroligaški tim), podigli su značajno kvalitet igre i u velikoj meri uticali na razvoj mladih igrača koji su se brzo našli i na listi selektora reprezentacije Srbije.

Mitrović, Marjanović, Simeunović, Katić, Jović, Dangubić i Kalinić bili su na spiskovima Dušana Ivkovića i Aleksandra Đorđevića, a Gudurić je u planovima za olimpijske kvalifikacije i Igre u Riju, dok mnogi NBA klubovi čekaju u redu za tek punoletnog Simanića.

Zvezda je do četvrtfinala došla „troskokom“. U prvoj sezoni završila je takmičenje posle prve faze skorom 4-6, sa po dve pobede nad Laboral Kućom i Lijetuvos Ritasom.

Odigrali su pet egal utakmica sa Panatinaikosom, Makabijem i Lokomotivom i najavili velika dela. Sezonu je počeo sastav – Rebić, Mitrović, Lazić, Blažič, Simonović, Marjanović, Radenović, Katić, Ristić, Nelson, Dženkins i Šilb, a kasnije su pridodati juniori Rebić i Tejić. Nosioci igre bili su Šilb (12 poena u proseku), Marjanović (10,8 i 7,7 skokova), Dženkins (9,4), Nelson (11,2), Radenović (8,2), Blažič (10,3) i Katić (7,6).

Korak više napravljen je u sezoni 2014/15. Skorom 6-4 osvojeno je drugo mesto u grupi, iza Olimpijakosa. Padali su Galatasaraj, Valesnija dva puta, Laboral Kuća (dva puta) i Neptunas.

U „Top 16“ fazi izvojevane su četiri poebede (Panatinaikos, Makabi, Galatasaraj i Alba), a „provukli su se Real i Barselona, kao i Žalgiros dva puta. Sezonu su započeli i završili Vilijams, Rebić, Dangubić, Mitrović, Lazić, Blažič, Kalinić, Marjanović, Tejić, Dženkins, Jović i Cirbes, a u protokolu su upisani i mlađani Čvorović i Kaplanović.

Sjajne igre, timski i individualni učinci prouzrokovali su odlazak pola tima. Marjanović, najbolji skakač i najkorisniji igrač Evrolige uz Nemanju Bjelicu, preselio se u NBA, a finanijskim ponudama nisu odoleli Dženkins, Kalinić, i Blažič. Vilijams je „pao“ na dopingu i malo ko je verovao da će „crveno-beli“ igrati značajnu ulogu, posebno posle tri teška poraza od Reala, Himkija i Fenerbahčea.

Otežavajuća okolnost je bila još jedna teška povreda kapitena Mitrovića, ali Radonjić i klupski čelnici su reagovali na pravi način. Dovedeni su igrači koji su podigli kvalitet, „proigrali“ su Cirbes i Jović i pobeda u petom kolu protiv Bajerna u Minhenu bila je prekretnica.

U „Pioniru“ su pali Real, Himki i Bajern i skorom 5-5 izborena je „Top 16“ faza. „Crveno-bela“ košarkaška čuda su nastavljena, dva puta su pobeđeni Panatinaikos i Unikaha, po jednom Lokomotiva, Efes i Cedevita, dovoljno za najveći uspeh u novijoj klupskoj istoriji, palsman u četvrtfinale.

Sezonu su počeli Rebić, Tomson, Mekel, Mitrović, Lazić, Simonović, Simanić, Skorcanitis, Nastić, Gudurić, Jović i Cirbes, ali veliki teret izneli su kasnije Miler, Štimac, Micić i Kinzi. Povratak Vilijamsa bio je neuspešan, a Tejić nije iskoristio još jednu šansu da se ozbiljno nametne.

U plej-ofu „crveno-bele“ očekuje serija na tri dobijene utakmice sa CSKA ili Laboral Kućom. U tri godine sa Moskovljanima koji su favoriti za osvajanje titule nisu se sastajali, a šanski tim su dobili četiri puta...