Звезда „троскоком“ задивила Европу

Кошаркаше Црвене звезде вечерас у Загребу очекује последња утакмица „Топ 16“ фазе Евролиге (19 ч) против Цедевите, али овај дуел у „Драженовом дому“ ни за један тим нема такмичарски значај. Првак Србије добио је две кључне битке против најбољег хрватског тима. Елиминисао га је у полуфиналу АБА лиге и практично изборио још једну сезону у Евролиги, док је у елитном европском такмичењу отишао велики корак даље.

Победа у првом дуелу у групи била је само једна од седам које су „црвено-беле“ коло пре краја промовисале у четвртфиналисте и најпријатније изненађење. Цедевита може да се окрене домаћој лиги и ковању планова како да се једног дана врати у Евролигу, што неће бити ни мало лако. На том путу стајаће Звезда, али и Партизан који ће наредне сезоне бити много јачи...

Звездин успех, пласман међу осам најбољих европских тимова, немогуће је објаснити без осврта на трогодишњег циклуса у ком је клуб с Малог Калемегдана водио велике битке на многим фронтовима, како на терену,организационо, финансијски, тако и на стручном плану, где је извојевао можда и највећу победу. Резултатски раст поклопио се доласком Дејана Радоњића за тренера, који ће до краја сезеоне постати и најуспешнији стручњак „црвено-белих“ икад.

Почео је освајањем домаћег купа у првој сезони, уследила је затим најтрофејнија у историји клуба, „триплом круном“ (куп, титуле у АБА лиги и првенству Србије), а тренутно су „црвено-бели“ у игри за два пехара. Међутим, игре и резултати у Евролиги су најбоље мерило квалитета рада, тренера, тима, играча и пратећих структура.

Ако се само баци поглед на табеле обе групе „Топ 16“ фазе, лако се може видети какви тимови, трофејни и финанијски гиганти су „испод црте“ или ће бити после вечерашњих дуела, односно колико је тешко ући у пробрано друштво.

Гледајући десет сезона уназад, то је у три наврата пошло за руком Партизану који је стигао и до „фајнал фора“, Фенербахчеу тек у два наврата, Ефесу такође три пута. Четвртфинале је било скоро резервисано за Олимпијакос и Барселону (свих десет учешћа), Макаби и ЦСКА (по девет), Панатинаикос (осам), Реал (седам), колико има и Лаборал Кућа (уз ЦСКА могући противник Звезде).

У Загребу ће „црвено-бели“ одиграти 58 евролигашку утакмицу у овом циклусу (скор 26 победа и 31 пораз), а надиграли су чак 16 тимова. Највише пута су побеђивали Лаборал Кућу (сва четири пута), Панатинаикос (три), Бајерн, Уникаху, Лијетувос Ритас и Валенсију у два наврата.

На листи су такође бивши прваци Реал и Макаби (уз Панатинаикос) и у сваком погледу знатно моћнији Химки, Локомотива и Ефес. Уз резултате, вредне помена су и чињенице да је Звезда један од најгледанијих тимова и да је стекла високу репутацију у Евролиги по питању организације и финансијског фер-плеја.

Ограничена финансијска средства нису давала много простора тренеру Радоњићу у избору квалитетних странаца, па је од старта стратегија игре почивала на домаћим играчима и развоју сопстевног подмлатка.

Не рачунајући кикс с почетка ове сезоне, када су погрешно процењене улоге Скорцанитису, Мекелу и Томспону, као и Шилбу у првој, појачања су дала Звезди и више него што се очекивало. Нелсон, Блажич, Џенкинс, Вилијамс, Цирбес, Милер и Кинзи (толико странаца у једној сезони има сваки јачи евролигашки тим), подигли су значајно квалитет игре и у великој мери утицали на развој младих играча који су се брзо нашли и на листи селектора репрезентације Србије.

Митровић, Марјановић, Симеуновић, Катић, Јовић, Дангубић и Калинић били су на списковима Душана Ивковића и Александра Ђорђевића, а Гудурић је у плановима за олимпијске квалификације и Игре у Рију, док многи НБА клубови чекају у реду за тек пунолетног Симанића.

Звезда је до четвртфинала дошла „троскоком“. У првој сезони завршила је такмичење после прве фазе скором 4-6, са по две победе над Лаборал Кућом и Лијетувос Ритасом.

Одиграли су пет егал утакмица са Панатинаикосом, Макабијем и Локомотивом и најавили велика дела. Сезону је почео састав – Ребић, Митровић, Лазић, Блажич, Симоновић, Марјановић, Раденовић, Катић, Ристић, Нелсон, Џенкинс и Шилб, а касније су придодати јуниори Ребић и Тејић. Носиоци игре били су Шилб (12 поена у просеку), Марјановић (10,8 и 7,7 скокова), Џенкинс (9,4), Нелсон (11,2), Раденовић (8,2), Блажич (10,3) и Катић (7,6).

Корак више направљен је у сезони 2014/15. Скором 6-4 освојено је друго место у групи, иза Олимпијакоса. Падали су Галатасарај, Валеснија два пута, Лаборал Кућа (два пута) и Нептунас.

У „Топ 16“ фази извојеване су четири поебеде (Панатинаикос, Макаби, Галатасарај и Алба), а „провукли су се Реал и Барселона, као и Жалгирос два пута. Сезону су започели и завршили Вилијамс, Ребић, Дангубић, Митровић, Лазић, Блажич, Калинић, Марјановић, Тејић, Џенкинс, Јовић и Цирбес, а у протоколу су уписани и млађани Чворовић и Каплановић.

Сјајне игре, тимски и индивидуални учинци проузроковали су одлазак пола тима. Марјановић, најбољи скакач и најкориснији играч Евролиге уз Немању Бјелицу, преселио се у НБА, а финанијским понудама нису одолели Џенкинс, Калинић, и Блажич. Вилијамс је „пао“ на допингу и мало ко је веровао да ће „црвено-бели“ играти значајну улогу, посебно после три тешка пораза од Реала, Химкија и Фенербахчеа.

Отежавајућа околност је била још једна тешка повреда капитена Митровића, али Радоњић и клупски челници су реаговали на прави начин. Доведени су играчи који су подигли квалитет, „проиграли“ су Цирбес и Јовић и победа у петом колу против Бајерна у Минхену била је прекретница.

У „Пиониру“ су пали Реал, Химки и Бајерн и скором 5-5 изборена је „Топ 16“ фаза. „Црвено-бела“ кошаркашка чуда су настављена, два пута су побеђени Панатинаикос и Уникаха, по једном Локомотива, Ефес и Цедевита, довољно за највећи успех у новијој клупској историји, палсман у четвртфинале.

Сезону су почели Ребић, Томсон, Мекел, Митровић, Лазић, Симоновић, Симанић, Скорцанитис, Настић, Гудурић, Јовић и Цирбес, али велики терет изнели су касније Милер, Штимац, Мицић и Кинзи. Повратак Вилијамса био је неуспешан, а Тејић није искористио још једну шансу да се озбиљно наметне.

У плеј-офу „црвено-беле“ очекује серија на три добијене утакмице са ЦСКА или Лаборал Кућом. У три године са Московљанима који су фаворити за освајање титуле нису се састајали, а шански тим су добили четири пута...