Matica srpska nagradila „Politiku”

Novi Sad – U Matici srpskoj uručene su povelje za 2015. godinu, koje ova najstarija književna, kulturna i naučna institucija u Srba dodeljuje za negovanje srpske jezičke kulture.

Među nagrađenima je naš list, čija je direktorka Nina Samardžić, primajući povelju u ime kuće, istakla da se „Politika” uporedo sa Maticom bori da opstane u novom vremenu i da „uporno traje, jer su njene stranice ispisane dobrim, jasnim i razumljivim jezikom”.

Za ukupan doprinos srpskoj jezičkoj kulturi, posthumno je poveljom nagrađen slavista i lingvista, profesor Bogdan Terzić, koji je preminuo početkom godine. Povelju je primila njegova ćerka Nina Novićević, koja je navela da nagradu doživljava kao priznanje očevoj odanosti najstarijoj nacionalnoj ustanovi nauke, kulture i književnosti, njenim godinama i poslovima.

„Bogdan Terzić je rekao da mu je svaki ulazak u prostorije Matice srpske ravan ulasku u hram, kada se oseća svečano, a da saradnja sa Maticom za njega predstavlja posebnu čast”, kazala je Nina Novićević.

Govoreći o Bogdanu Terziću, akademik Predrag Piper naveo je da je Terzićeva delatnost obuhvatala i naučni rad, univerzitetsku nastavu i prevođenje.

„Posebnu pažnju posvećivao je pitanjima negovanja govorne i književnojezičke norme srpskog jezika, o čemu je pisao u dnevnim listovima, izlagao na naučnim skupovima, što je zastupao kao član ’Politikinog’ Saveta za jezik i objavljivao u svojim knjigama”, rekao je Piper.

On je istakao da nijedan slavista kod nas nije dao toliki doprinos proučavanju pozajmljenica inoslovenskog porekla u srpskom jeziku koliko je dao Terzić.

Akcija „Negujmo srpski jezik” beogradskog Filološkog fakulteta, Sekretarijata za kulturu i  Biblioteke grada Beograda nagrađena je poveljom Matice srpske za doprinos zaštiti srpskog jezika, pisma, opšte jezičke kulture i pismenosti.

Dekan Filološkog fakulteta prof. dr Aleksandra Vraneš navela je da su u akciji učestvovali delatnici u kulturi, pojedinačni i institucionalni – glumci, reditelji, slikari, novinari, fotografi, lutkari, animatori.

„Nagradu primamo s poštovanjem prema časnoj kući koja nam je dodeljuje i sa željom da svi zajedno i u narednom periodu metodama, sredstvima i tehnikama koje nam na raspolaganje stavljaju društvo, nauka i tehnologija razvijamo našu pismenost i srpski jezik, kako bismo, kako je nekad drugim povodom Daničić zabeležio, svi skupa dobili najveći dobitak, što bi nam narod korak naprijed koračio”, kazala je Aleksandra Vraneš.

Prof. dr Mato Pižurica naveo je da je žiri Matice srpske doživeo akciju „Negujmo srpski jezik” kao nagoveštaj željno očekivanog preokreta – „da ratove za srpski jezik i pravopis zameni vreme mira za srpski jezik”.

Govoreći o povelji koja je „Politici” dodeljena za istrajno negovanje srpske jezičke kulture, akademik Slobodan Remetić primetio je da u tome ima prigodne simbolike, jer najstarija književna, kulturna i naučna institucija srpskog naroda podseća na doprinos najstarije novinske kuće na Balkanu. A uzorna istrajnost, napomenuo je, nije baš česta osobina našeg mentaliteta.

„Za ’Politiku’ se može i mora reći da se uvek držala dvaju osnovnih načela. Prvo je da je sve događaje, pa i one najzvaničnije i najsuvoparnije, stavljala u kontekst svakodnevnog životnog iskustva običnog čoveka, dajući im tako prvenstveno ljudsku meru. Drugo je da je svaka informacija imala svoju visoku jezičkoknjiževnu formu i meru”, kazao je Remetić, koji je istakao da su se u listu „sretali” najznačajniji srpski pisci Jovan Dučić, Milan Rakić, Isidora Sekulić, Ivo Andrić, Miloš Crnjanski...

Remetić je podsetio da je devedesetih godina prošlog veka pokrenuta rubrika „Slovo o jeziku”, a da se ona kasnije preselila u već tradicionalni Kulturni dodatak. 

„Godinama nas je subotom podučavao, opominjao i na raznolike, često bajkovite ’sitnice jezikoslovne’ podsećao Egon Fekete. Danas taj savetodavni barjak negovanja i očuvanja književnojezičkog izraza na stranicama vodećeg lista veoma uspešno nosi Rada Stijović”, dodao je.

Direktorka „Politike” Nina Samardžić rekla je da je list od samih početaka imao i „nezahvalnu ulogu” da neguje beogradski stil.

„Možda jezik i stil u ’Politici’ nisu od veće važnosti od njene težnje za profesionalnim savršenstvom, ali su suština tog savršenstva. I do danas, to je najdublja ’Politikina’ tajna”, dodala je direktorka.

Povelje je predstavnicima nagrađenih uručio predsednik Matice srpske prof. dr Dragan Stanić, koji je u uvodnoj reči istakao da je briga o jeziku najefikasnija kada postane združeni izraz pažnje cele nacije.

„Od lingvista i gramatičara, filologa i filosofa, preko pesnika, književnika i novinara, pravnika, lekara inženjera i kompjuterista, pa do lektora, profesora studenata i đaka – svako u svom domenu znanja i delovanja može i treba da brine o jeziku kojim se služimo i misaono oblikujemo svet oko nas. Samo se tako jezik može unaprediti”, naveo je Stanić.

Napominjući da niko od nas ne govori besprekorno, ali da tome treba težiti, predsednik Matice srpske je poručio da „na livadama i njivama srpskoga jezika moramo imati neprestano otvorenu mobu”.