Faktor plus: Šešelju skočio rejting

Koalicija oko Srpske napredne stranke uživa podršku 50,9 odsto glasača, a njenog lidera Aleksandra Vučića građani opažaju kao političara koji najviše doprinosi jačanju odnosa Srbije i Rusije i istovremeno predstavlja najboljeg zastupnika evropskih ideja i vrednosti. To su rezultati najnovijeg istraživanja agencije Faktor plus, prema kojima bi u parlament u ovom trenutku ušlo šest lista.

Osim saveza oko SNS-a, cenzus bi prešla i koalicija Socijalističke partije Srbije i Jedinstvene Srbije (12,3 odsto), Srpska radikalna stranka (7,8 procenata), kao i savezi oko Demokratske stranke (5,7 odsto), Demokratska stranka Srbije i Dveri (5,1 odsto) i lista Socijaldemokratske stranke, Liberalno-demokratske partije i Lige socijaldemokrata Vojvodine (5 procenata).

U odnosu na prošli mesec, pad rejtinga zabeležili su naprednjaci (za 1,7 odsto), kao i DS i blok DSS–Dveri (oba za po 0,4 procenta). S druge strane, blagi porast ostvarili su socijalisti koji su u martu imali 11,9 odsto podrške. Najupadljiviji skok uknjižili su radikali, koji u aprilskom istraživanju imaju 1,7 odsto podrške više, i Pokret „Dosta je bilo” koji umesto martovskih 3,3 odsto sad ima 4,5 procenata i, prema rečima analitičara Dejana Vuka Stankovića, ima šansu da ostvari ozbiljan rezultat i uđe u parlament. Apsolutnu izvesnost da će se naći u parlamentu, dodaje on, imaju liste oko SNS-a, SPS–JS, pa i SRS.

„Svakoga ko ima rezultat veći od četiri a manji od 6,5 procenata treba staviti u zonu političke neizvesnosti. Stoga, ne bi bilo iznenađenje ni da stranka koja ima 4,5 odsto zameni mesta pri konačnim rezultatima s opcijom koja ima 5,7 odsto”, naveo je Stanković.

Rast rejtinga radikala on pripisuje posledicama oslobađajuće haške presude njihovom lideru Vojislavu Šešelju, dok bi prelazak cenzusa u slučaju DJB-a bio „iznenađenje, ali ne i totalna senzacija”.

„Pojava Pokreta DJB odgovara trendu takozvanih pokreta protesta u Evropi koji se protive političkoj eliti kakva god ona bila, a oni u našem slučaju pridobijaju glasove opcija koje su bile petooktobarski pobednici”, navodi Stanković.

Istraživanje je pokazalo i da bi na izbore, ako bi se održali u nedelju, izašlo 55 odsto ispitanika, a od njih bi 81 procenat znalo koga bi zaokružilo. Oko četvrtine ispitanika dosadašnju kampanju ocenjuje kao „standardnu”, a petina kao „umerenu” i još toliko njih smatra da „gotovo da je i nema”. Da su predizborne aktivnosti žestoke smatra tek osam odsto anketiranih, a 11 procenata tvrdi da je u kampanji povišena tenzija.

„Aktuelna kampanja nema jasnu i nedvosmislenu centralnu temu, već ima više tema oko kojih se u političkom smislu lome koplja: od spoljnopolitičke orijentacije zemlje preko položaja i statusa medija do kriminala i korupcije. Ipak, ona je prilično oštra i poslednjih desetak dana imamo vrlo zategnute odnose između političkih stranaka s ciljem da što više polarizuju političku scenu ne bi li značajan broj neopredeljenih građana naveli na glasanje”, ističe Stanković, izražavajući očekivanje da će se predizborne aktivnosti dodatno intenzivirati do izborne tišine.