Murta, Kurta, Krkobabić, Karamarko!

U Srbiji ovih dana, tj. četiri godine bez prestanka, traje iritantna predizborna kampanja puna lagarija i praznih obećanja. Da nema mlađanoga Krkobabića, vrlog zaštitnika penzionera, ne bi čovek imao šta ni komentarisati. Novi adut A. Vučića reče da penzioneri neće imati penzije, da „ne čekaju poštara“, ako ne pobedi autoritarni Murta. Reče, i ostade živ, isti onaj čovek koji je nekad sedeo u vladi s oligarhom Kurtom. Malo s Kurtom, malo s Murtom, Krkobabić jaše i mamuza.

U najbližem komšiluku naš brat Karamarko na svojoj „fejsbuk stranici” veli: „Naša ne tako davna prošlost ostavila nam je sjećanje na previše žrtava za ovako malen narod. Ova istina je još teža i bolnija ako se zna da su tako brojna masovna stratišta nastala kao posljedica, po ideološkom predznaku različitih totalitarnih sustava.“

Navedene reči zaslužuju pažnju. Prisvojna zamenica „naša“ vezana je u prvoj rečenici za „ovako malen narod“. Pošto je brat Karamarko Hrvat, jasno je da misli na Hrvate. Ovaj „maleni“ narod je viktimizovan, jer seća se „previše žrtava“ iz prošlosti. Može se pretpostaviti da bi žrtava bilo taman, samo da je narod bar malo veći. Iz druge rečenice se, međutim, saznaje da su „brojna masovna stratišta“ nastala kao posledica „različitih totalitarnih sustava“. Prema tome, Hrvati su nedužne žrtve različitih totalitarizama, pa je logičan sledeći zaključak: „Osuda svake vrste totalitarizma i poštovanje prema svim žrtvama, odluke su oko kojih se mora ujediniti hrvatsko društvo.“ Zaista, ako su Hrvati jedni druge istrebljivali u različitim „totalitarnim sustavima“, onda se ovakvoj logici ništa ne može zameriti.

No, Crni Marko nastavlja dalje: „Zato osuđujem svaki pokušaj da se preko pijeteta prema žrtvama totalitarnih sustava unose nove podjele među hrvatskim građanima.“ Očito, „hrvatski građani“ su stradavali u prošlosti pod različitim režimima, ali da li ima veze o kojim se to „hrvatskim građanima“, da ne kažemo „Hrvatima“, radi. Da li su tokom Drugog svetskog rata u tzv. Nezavisnoj državi Hrvatskoj, upravo voljom njenog ustaškog režima, sistematski istrebljivani njeni građani Srbi, Jevreji i Romi samo zbog toga što su bili Srbi, Jevreji i Romi? Može biti da im Karamarko etnička imena ne pominje „da se Vlasi ne dosete“, a sve zarad jedinstva „hrvatskog društva“.

Pa ipak, čovek, kojem je sadašnji predsednik Vlade Srbije čestitao pobedu znatno ranije no što se znalo da će isti biti u stanju da obrazuje vladu, pozvao je sve „koji su najavili bojkot komemoracije u Jasenovcu“, tj. Jevreje, Srbe i Rome čiji su preci tamo masovno stradali, da „još jednom razmisle o svojoj odluci i da im poštovanje prema žrtvama i ponovljena osuda totalitarnog režima budu važniji od jeftinog dnevnog politikantstva“. Prema potpredsedniku Vlade Republike Hrvatske, dakle, potomci žrtava se bave „jeftinim dnevnim politikantstvom čiji učinci i onako ne traju dulje od dva tri dana“, dok je upravo antitotalitarnom Karamarku, čiji su neki od sunarodnika istrebljivali pretke ovih žrtava, stalo do njihovog poštovanja i nesumnjivo „demokratske“ osude svih totalitarnih režima. Je li ono Karamarko pomenu politikantstvo? Nije pomenuo moralnu tupost.

Poentirajući, političar danas vodeće hrvatske stranke je zaključio da jedinstvo „u osudi totalitarizma i poštovanje prema žrtvama takvih političkih sustava treba ostati generacijama koje dolaze kao naše civilizacijsko naslijeđe“. Zaista, nigde antitotalitarno licemerje nije više došlo do izražaja no u rečenicama (sve koje je Karamarko napisao, ovde su verno prenete) koje su ukratko analizirane. Naime, Karamarko je uspeo da ni žrtve, tj. Rome, Jevreje i Srbe, kao ni antifašistički opredeljene Hrvate, niti jednom ne pomene, a pisao je povodom komemoracije u Jasenovcu. Umesto toga, pomenuo je „hrvatske građane“ i „hrvatsko društvo“. Osim toga, uspeo je ovaj vrli etnokrata da se ni ustaša ni NDH, tj. dželata, u ovom kontekstu uopšte ne seti. Ne, za njega je ključno izjednačavanje „totalitarnih sustava“, tj. NDH i, na osnovu njegove ideološke pozicije, socijalističke Jugoslavije, iako se u konkretnom slučaju radi o sećanju na žrtve genocida u Jasenovcu, a tu ni socijalizam ni Jugoslavija, koji se, uzgred rečeno, nipošto ne mogu porediti s ustaškom endehazijom, nisu imali ni najmanjeg udela. A izvesno je da nije mislio na Tuđmanovu Hrvatsku, s obzirom na to da njegovo delo, i na osnovu ove izjave, ponosno nastavlja.

Zbog svega navedenog se preostali Srbi, Jevreji i Romi u Hrvatskoj neće ove godine u Jasenovcu pojaviti, jer bi svojim učešćem pravdali uskogrudu i gnusnu etnokratiju nastalu kao ishod ustaštva.

Docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu