Putin: Barak je čestit

Više od 2,5 miliona telefonskih poziva i pitanja, čak 8.000 poruka u minutu, sa takvim pritiskom suočio se ruski predsednik u svojoj 14. „Direktnoj liniji sa Vladimirom Putinom”. Najpre je, po običaju, izneo neke statističke podatke za prethodni period, ali je priznao da će ruska ekonomija nastaviti da pada i ove godine.  

– Imali smo suštinski rast cena prehrambenih proizvoda 2015. od 14 procenata, ove godine to je 2,2 odsto. Rast cena je delom posledica zabrane uvoza hrane iz Evrope, ali mi smo namerno išli na to, znajući da će stvoriti uslove za razvoj naše poljoprivrede. Tako je i bilo. Poljoprivredna proizvodnja je porasla za tri odsto prošle godine. Beležimo porast visokotehnološkog izvoza.  Situacija se nije još popravila, ali Rusija ima pozitivan trend, dodao je Putin.  

– Pad BDP-a ove godine biće samo 0,3 odsto, dok je prošle bilo 3,7 procenata. Sledeće godine očekujemo rast od 1,4 odsto. Realni prihodi građana smanjeni su za četiri odsto. Nezaposlenost je danas samo 5,6 procenata. Pozitivan saldo trgovinskog balansa je 146 milijarda dolara. Međunarodne rezerve Rusije su 387 milijarda dolara. Rezervni i Vladin fond su neznatno smanjeni i danas je u njima 50 i 71 milijarda dolara. To znači da će nam biti dovoljno za još najmanje četiri godine, čak i ako ih ne budemo punili već samo trošili – naglasio je ruski predsednik.  

Mnogo pitanja je bilo u vezi sa antiterorističkom operacijom u Siriji.

Rusija je izvela najveći deo svoje vojne grupacije, ali se ne može reći da je otišla i sve napustila u ovoj zemlji, naglasio je ruski lider i pojasnio da je neophodno započeti politički proces, da svi sednu za pregovarački sto, usvoje ustav i na osnovu njega održe vanredne izbore, i na taj način izađu iz krize.  

Putin ne smatra da Ukrajina, Moldavija, Turska i druge zemlje stvaraju neprijateljski prsten oko Rusije.  

– Nismo i nećemo se naći u obruču. To je apsolutno isključeno. Imamo veoma dobre odnose sa najvećim brojem zemalja u svetu. Da ne govorim o tako efikasnoj organizaciji kakva je ŠOS, koja se širi ulaskom velikih država, ili o našim integracijama, Evroazijskom ekonomskom savezu, tu je i BRIKS. Sa susedima imamo u celini veoma dobre odnose. Čak i Tursku smatramo našim drugom, turski narod prijateljskim. Imamo problem sa nekim političkim funkcionerima, čije ponašanje smatramo neadekvatnim i reagujemo na odgovarajući način. Ali mi radimo mirno, bez naglih pokreta. Moramo da odreagujemo na neprijateljsko delovanje, jer će u suprotnom da nas zajašu, kao što je već bilo u našoj skorijoj istoriji. Ne možemo da dozvolimo povratak u takvo stanje i mi to nećemo da radimo.

Govoreći o spoljnoj politici, neizbežno je bilo i pitanje o najvećem rivalu, Americi.

„Prošle godine ste rekli da biste spasili Obamu, ako bi se on davio. Ako bi se sada davili Porošenko i Erdogan, koga biste prvog spasili”, pitala je dvanaestogodišnja gledateljka Varja Kuznjecova.  

– Varja, stavljaš me u tešku situaciju. Ne znam šta da odgovorim. Ako je neko odlučio da se udavi, njega više nije moguće spasiti. Naravno spremni smo da pružimo ruku pomoći i prijateljstva svakom našem partneru, ako on sam to želi.  

Novinare je interesovao i njegov stav o aferi „Panamski papiri”, gde se, između ostalih, pominje i ime Putinovog druga iz detinjstva, violončeliste Sergeja Roldugina.

„Zašto ne reagujete na klevete u zapadnim medijima, možda treba da angažujete advokate i da ih tužite zbog toga što objavljuju netačne informacije o ofšor firmama?”, pitao je voditelj.

– Pre svega, oni ne objavljuju netačne informacije. One su tačne. Zato imam utisak da ih nisu pripremali novinari, već najverovatnije pravnici, i po stilu izlaganja i po činjenicama. Ali, oni nikoga konkretno ni za šta ne optužuju, o tome je reč. Oni samo mute vodu, ko se od mojih prijatelja bavi nekim biznisom. Pitanje je: da li dolazi novac iz tih ofšor firmi do nekih činovnika, uključujući i predsednika? Ali im na pamet ne pada da bi isti taj Sergej Pavlovič Roldugin mogao da sav novac koji je tamo zaradio usmeri u nabavku muzičkih instrumenata. U Rusiji biste možda mogli da zamislite podmićivanje štencima hrtova, ali violinama i violončelima, to još nisam čuo. To što je Sergej Pavlovič Roldugin kupio, a to su koliko znam dve violine, dva violončela, to su unikatni instrumenti. Poslednje je za 12,5 miliona dolara kupio violončelo „Stjuart” iz 1732. rad genijalnog majstora Stradivarija. Prvi vlasnik bio je legendarni kralj Prusije Fridrih Veliki. Sergej Roldugin je potrošio na njega više novca nego što ima, čak je ostao i dužan i on se upravo bavi predajom ovih instrumenata u vlasništvo države.  Putin je objasnio i ko se, po njemu, bavi ovim provokacijama.

 – Znamo da tamo ima saradnika američkih zvaničnih institucija, a tekst se prvi put pojavio u „Zidojče cajtungu” koji ulazi u medijski holding finansijske korporacije „Goldman Saks”. Svuda vire uši naručilaca. One vire, ali čak i ne crvene. Što su bliže izbori biće sve više takvih spinova.  Na pitanje ko je za Rusiju gori, Hilari Klinton ili Donald Tramp, ruski predsednik je odgovorio:

 – Treba da tražimo one koji su bolji. Nekada smo tesno sarađivali na bilateralnoj osnovi i mogli smo zajedno da postižemo dobre rezultate na nacionalnom i međunarodnom planu. I danas imamo primere dobre saradnje: neširenje oružja za masovno uništenje, borbu protiv terorizma, rešavanje iranskog atomskog problema, hemijskog oružja u Siriji. Razumete, nije reč o konkretnim ljudima tamo. Ali, ako oni budu polazili od lažne pretpostavke o svojoj izuzetnosti, uvek će tražiti za sebe poseban status i posebna prava. To je, kako kažu neki eksperti, gnoseološka greška. Treba sagledati koren problema i delovati ne sa pozicije sile, diktata i imperijalnih ambicija, već sa poštovanjem sa svim svojim partnerima, i naravno sa Rusijom. Bez toga nije moguće izgraditi savremene međunarodne odnose.  

Ako između kandidata za novog predsednika SAD nije mogao da se opredeli, za aktuelnog je našao mnogo lepih reči, oslovljavajući ga po ličnom imenu. Upitan za ocenu priznanja Baraka Obame da je intervencija u Libiji bila njegova najveća greška, Putin je rekao:  

– To još jednom potvrđuje da je aktuelni predsednik SAD čestit čovek. To kažem bez ikakve ironije, jer reći tako nešto nije nimalo lako. Barak, dok je još bio senator, kritikovao je tadašnju američku administraciju za dejstva u Iraku. Ali kada je postao predsednik dopustio je te iste greške u Libiji. Dobro je što moj kolega ima muškosti da daje takve izjave, ne može to svako. Mogu njega stalno da ujedaju sa raznih strana, ali to može da učini samo snažan čovek.  

Govorio je i o unutrašnjoj situaciji, kada su ga upitali da li vredi izlaziti na izbore, ako će svi glasovi otići Jedinstvenoj Rusiji (JR), Putin se najpre našalio na račun Staljina.  

– Kako je govorio „otac naroda”, nije važno ko kako glasa, nego ko broji glasove. JR je stabilizujući element našeg političkog sistema. Možemo da se vratimo i u devedesete godine kada su svi sve obećavali, što je dovodilo do rasturanja budžeta. Neophodna je odgovornost, ali to ne znači da JR ima neke privilegije. U Irkutsku je gradonačelnik iz JR izgubio od kandidata iz KPRF-a. U prvom krugu imao je 0,3 procenta manje. Ako bi bilo tako kao što vi tvrdite, tih 0,3 procenta bilo bi veoma lako „nabaciti”, ali se to nije desilo i kandidat JR je izgubio izbore.  

Putin je prokomentarisao i mogućnost njegove kandidature na predsedničkim izborima 2018. godine, ne isključujući je unapred.  

– Hvala za pitanje, ali je o tome još rano govoriti. Sada ne treba da mislimo gde ćemo raditi u budućnosti, već da opravdamo poverenje ljudi danas. U zavisnosti od toga kako ćemo raditi, biće doneta i odgovarajuća odluka.  Na kraju, deca su ga pitala da li i on psuje – kada ga niko ne čuje?  

– Ponekad, najčešće sebe. To znači da nisam zadovoljan. Možda nije trebalo to da kažem. Ali, u Rusiji postoji greh, opraćemo se.