Stogodišnjica iskrcavanja srpskih ratnika na Krfu

Stota godišnjica od iskrcavanja srpske vojske na Krfu, posle prolaska kroz albansku golgotu, biće obeležena sutra i u utorak, kada će na ovom ostrvu, kao i na ostrvcu Vido, ali i nad morem u okolini, biti organizovano nekoliko svečanosti u znak sećanja na borce i njihovo stradanje. Državnu delegaciju Srbije, koja će odati počast stradalima, predvodiće predsednik Tomislav Nikolić, a predviđeno je da učestvuju predstavnici grada Krfa i savezničkih zemalja iz Prvog svetskog rata.

Na ovom mestu zajednički će se podsetiti evakuacije oko 150.000 Srba, od kojih je oko 10.000 preminulo od iznemoglosti i bolesti posle dolaska u ovaj deo Grčke. Prva grupa u mesto Guvija i na obližnje malo ostrvo Lazaret, gde je bilo organizovano lečenje, stigla je još 19. januara 1916, a poslednja upravo 18. aprila iste godine. S početka su dovođeni oni najiscrpljeniji, pa se procenjuje da ih je od pogubnog marša kroz albanske goleti u tim trenucima umiralo i do 300 dnevno.

Životno najugroženije slali su na Vido, a kada na njegovim obalama više nije bilo mesta za sahranjivanje, posmrtni ostaci spuštani su u more u blizini, koje je tako i steklo naziv Plava grobnica. Najavljeno je da će srpska delegacija koju će, osim Tomislava Nikolića, između ostalih činiti i Dragica Nikolić, ministri Zoran Đorđević, Aleksandar Vulin, Ivan Tasovac, sutra najpre posetiti upravo te lokacije.

Na Vidu će pomen vojnicima služiti mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije. Centralna komemorativna svečanost zakazana je za 11 sati u Mauzoleju spomen-kosturnici. Tu će vence, uz predsednika Srbije, položiti i Kostas Nikolozas, predsednik Opštine Krf, kao i predstavnici Grčke, Francuske, Rusije, Velike Britanije, Italije, ali i grčkih i srpskih udruženja za negovanje boračke tradicije. Nikolić i Nikolozas vence će u podne položiti i kod Mornaričkog krsta.

Komemorativna svečanost biće održana i na otvorenom moru, na mestu počinka više od pet hiljada vojnika, uz simbolično bacanje cveća u vodu, recitovanje pesme Milutina Bojića „Plava grobnica” i izvođenje omiljene kompozicije mnogih srpskih ratnika „Tamo daleko”, nastale pre sto godina upravo u ovom delu Jonskog mora.

U ostatku dana planiran je i obilazak Srpske kuće u gradu Krfu, inače gradu pobratimu Beograda. U ovom zdanju nalazi se i postavka posvećena stradanju Srba u Velikom ratu. Zatim će učesnici svečanosti pogledati i film „Srbi na Krfu”, a potom prisustvovati svečanoj Akademiji, uz zvanično obraćanje predstavnika zemalja saveznica. Ova svečanost biće okončana dodelom Sretenjskog ordena Opštini Krf, čiji su građani pre jednog veka prihvatili srpske vojnike u najtežim trenucima.

Za utorak je planirana i komemoracija u Guviji. Potom će biti odata pošta na groblju stradalih pripadnika Drinske divizije u Agios Mateosu, a zatim i u centru tog naselja, kod spomenika Janisu Janulisu, grčkom seljaku koji je poklonio svoju zemlju za sahranjivanje srpskih ratnika. Inače, njegov potomak Janis Janulis pre godinu i po proglašen je počasnim građaninom niške opštine Pantelej.

Obeležavanje stogodišnjice od iskrcavanja srpske vojske, osim odavanja pošte borcima koji su ovde smešteni u jednom od najdramatičnijih trenutaka u istoriji svog naroda, biće prilika da se oživi i sećanje na trenutke kada se gotovo cela država u izbeglištvu preselila na Krf. U tom gradu funkcionisali su i Vlada Kraljevine Srbije u progonstvu, s parlamentom i Vrhovnom komandom, i to do novembra 1918. i konačne pobede u Velikom ratu. U Srpskoj kući čuva se i kopija čuvene Krfske deklaracije iz jula 1917, koju su na ovom ostrvu potpisali Nikola Pašić, kao predsednik srpske vlade, i Ante Trumbić, kao izaslanik Jugoslovenskog odbora, o stvaranju nove zajedničke države – Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

Svečanosti najavljene za sutra i prekosutra biće i prilika da se potomci naroda čija se vojska ovde oporavljala i lokalnog grčkog stanovništva podsete bratskih i prijateljskih veza koje su između njihovih predaka ostvarene. Ostala je upamćena ljubaznost krfskih domaćina i dostojanstveno vojničko držanja srpskih ratnika, o čijoj se srdačnosti, ali i disciplini, dugo pripovedalo.

Možda je jedna od najboljih potvrda toga činjenica da je vlasnik hotela „Bela Venecija” na Krfu Janis Gazis sve tri svoje ćerke odlučio da uda upravo za Srbe koji su boravili u njihovom gradu. Jedna od njih bila je supruga Milana Stojadinovića, koji je skoro dve decenije kasnije postao predsednik Vlade Jugoslavije.