Političke sahrane, svadbe i mrtve mačke

Kisač kod Novog Sada – Kad je ispred svoje kuće u Kisaču zatekao džak s mrtvim mačkama, Miroslavu Brni bilo je jasno da je vrag odneo šalu. On je poznati antikvar, opremio je starinama pola Beograda, ali mačke s tim nemaju veze. Uveren je da je to poruka udruženih protivnika njegove stranke Slovaci napred, u kojoj je potpredsednik i kandidat za odbornika u Novom Sadu na izborima 24. aprila.

Ta mlada stranka slovačke manjine, osnovana u Kisaču prošle jeseni, ima sporazum sa Srpskom naprednom strankom o zajedničkoj izbornoj listi. Od tada počinje ono što Brna poredi s atmosferom iz Tvin Piksa. Kaže i da mu je otrovan pas, jak šarplaninac, koji se posle oporavio, pa je i ta misterija poslužila predizbornom ratu koji bukti među Slovacima iz Kisača, ne samo na društvenim mrežama.

A sve je eksplodiralo izjavom predsednika Demokratske stranke Bojana Pajtića da 70 godina posle Drugog svetskog rata vidimo da postoje i „slovački četnici”.

Meštani sela sa oko 5.000 stanovnika, većinom Slovaka, čuli su za tu izjavu. „Možda je Pajtić pogrešio što je to rekao”, misli penzioner Pavel Tordai (68), koji u glavnoj ulici, kod plave zgrade Kulturnog centra, prodaje rasad paradajza. Ipak mu ne zamera jer „možda su ga neki ’naložili’, sad se svaki grabi za svoje mesto”. Ali onda je, smatra, trebalo da kaže: „Ljudi, čovek i greši, ja se izvinjavam – a bio je ovde u selu, zna šta je Kisač”.

Pokrajinski premijer izjavu je posle objašnjavao i izrazio žaljenje. U tome predsednik stranke Slovaci napred Pavel Surovi iz Kisača nije čuo i izvinjenje, na kojem insistira od kada je pred vladom u Novom Sadu demonstrirao držeći plakat na kojem je pisalo „I ja sam Slovak”.

Meštanka Ana Asođi (27) ne oseća se prozvanom: „Svakom inteligentnom biću je jasno da je izjava istrgnuta iz konteksta. Stranka Surovog napravila je razdor među stanovništvom. A živeli smo kao komšije, nismo gledali ko je ko i nije bilo vređanja.” Asođijeva navodi da je bila stranački aktivista, ali da je iz toga izašla razočarana. Svi su, objašnjava, samo davali obećanja.

Kisačani i danas čekaju na veliko staro obećanje o izgradnji kanalizacije. Jan Ožvat, stanovnik u centru sela, priča da se na to čeka 16 godina, ali da kanalizacija nije izgrađena ni dok je DS bio na vlasti, a sada ni za vreme SNS-a. „Poboli su tu neke kočiće, otišli, i to je sve”, kaže on.

Stanovništvo je veoma osetljivo na dešavanja oko Kulturnog centra, popularnog KIC-a, kroz čije su folklorne, pozorišne i pevačke sekcije prošle generacije Slovaka. Odskoro je tu v. d. direktora Pavel Surovi, koji kaže da je taj prostor sve donedavno demokratama služio za stranačko okupljanje, da su tu donosili letke, a da su njegovim dolaskom na čelo ustanove počela brujanja po selu kako će on, eto, uništiti kulturu u Kisaču: „Na sahranama to pričaju, to je nenormalno stanje”, kaže i dodaje da je u selu „velika mržnja” prema ljudima iz njegove stranke, jer „mi sada postajemo politička elita koja će odlučiti o sudbini Slovaka”:

„Kao što Vučića napadaju, sad evo meni kažu ’Surovi, pederu’... Meni je čast da me porede s premijerom. Kad nas svi napadaju, znači da vredimo.”

A njegova stranka, dodaje, ne bavi se ni DS-om ni Ligom. Jedino što Tanji Privizer iz mesnog DS-a zameraju jesu oni leci. Ona priznaje da ih je spornog dana nosila, ali u kesi, a bilo je to zbog dopunskih izbora u mesnoj zajednici, kad su demokrate u klub KIC-a svratile na piće.

Tanja Privizer ne zna na čiju mržnju misli Surovi: „Po selu omalovažavaju, prete i zastrašuju građane koji ih ne podržavaju i ne misle kao oni. Nameće se pitanje, ako nemaju sluh za svoje sugrađane Kisačane, kako onda mogu zastupati interese svih 52.000 Slovaka koji žive u Srbiji”.

Kako se zastrašuje, pitamo i čujemo: „Uđe u radnju, ponaša se bahato i glasno na telefon priča kako će i Pajtić i Makanova pasti, kako su lopovi”, kaže Privizerova. Ana Tomanova Makanova inače je i dugogodišnja predsednica Nacionalnog saveta Slovaka, u kojem je član i Surovi.

Pre neki dan, predsednik Slovaci, napred bežao je iz ulice u Kisaču u kojoj je delio svoje letke, jer ga je vijao neki čovek. Snimio je to telefonom, pokazuje i pita: „Ako ne mogu da delim letke po ulici, onda šta je to? Nije šala. Zato Brna simbolično kaže da je ovo kao u Tvin Piksu”.

 „Preko dece to rade, u zbornici im je non-stop tema – Brna”, kaže ovaj čovek, koji navodi da je odrastao u Engleskoj, živeo u Holandiji, Nemačkoj, Italiji, te da on takav, iz urbane celine, nije navikao na ovakve obračune.

Glavni događaj u selu sada je skupljanje potpisa za smenu matičarke Vlaste Brne, Miroslavljeve supruge. Inicijatori peticije nisu zadovoljni njenim radom, navodno nije želela da izađe na teren da venča par u čijoj je porodici jedan osuđen na zatvor. Miroslav Brna kaže da je to nebuloza i da mu se žena vraća kući plačući. „No, nije to poenta, već ’politička ženidba’, jer Makanova je izjavila da ne želi nipošto da vidi Vlastu Brnu kao matičara jer ona treba da bude u tim svatovima.”