Kako kulturi pomažu fondacije

Trend traženja finansijske podrške van državnog budžeta, koji je u SAD odavno postao dominantan model na osnovu kojeg opstaju mnoge kulturne institucije, polako se odomaćuje i na tlu Evrope, pa i kod nas. Pored poreskih olakšica koje dobijaju kompanije koje se odluče da podrže neki muzej ili galeriju, u Americi je sve više privatnih donatora, ali i pojedinaca koji se školuju na polju menadžmenta u kulturi kako bi na stručan način za kuću u kojoj rade obezbedili dodatna sredstva.

Prema pisanju britanskog „Gardijana”, zbog restrikcija u državnim budžetima za kulturu širom evropskih zemalja sve se manje novca odvaja za ovu oblast pa su mnogi muzeji prinuđeni da se okrenu američkom modelu finansiranja. Ne samo da novac pokušavaju da pronađu među domaćim stanovništvom i kompanijama već se obraćaju i Amerikancima kod kojih postoji interesovanje za prestižne evropske muzeje.

Neke evropske kuće kulture odavno imaju svoje ispostave u SAD. Tejt modern iz Londona ima „Tejt fondaciju” u Americi, koja se bavi sakupljanjem novca za jedan od najpoznatijih muzeja prestonice Velike Britanije i koja je od 1989. do danas sakupila oko 300 miliona dolara. Neki su u ovoj priči novajlije, kao što je to Prado muzej iz Madrida. Njegova fondacija pod imenom „Prijatelji Prado muzeja” već je narasla na 29.000 članova i samo tokom prošle godine sakupila je oko pet miliona dolara. Mari-Hoze Kravis, filantrop koji je i predsednik Muzeja moderne umetnosti u Njujorku (Moma), takođe je član ove španske fondacije. I nedavno renovirani Rijksmuzej u Amsterdamu oformio je poseban odsek za razvoj. Projekat pozajmice kolekcije „Sitnih čuda”, koju čine mali komadi srednjovekovnih molitvenih artefakata, do koje će doći tokom ove godine, samo je deo strategije kojom se uspostavljaju veze između Holandije i SAD. U nekim slučajevima, kao što je to Orsej u Parizu, potragu za novcem započeli su pasionirani posetioci pre same institucije. Ljubitelji ovog muzeja osnovali su „Društvo prijatelja Orseja” u Americi 2009. Bračni par koji je na njegovom čelu za godinu dana uspeo je da sakupi oko milion i po dolara.

Ni institucije u Srbiji nisu sedele skrštenih ruku, mada se može reći da ova oblast kod nas ne funkcioniše na istom nivou kao u inostranstvu i da fondacija još uvek ima malo. Jedna od prvih, ujedno i jedina koja delatnost obavlja i u inostranstvu, odnosno u SAD, jeste Fondacija Beogradske filharmonije, koju je Upravni odbor ove kuće osnovao 2004. sa ciljem da poboljša finansijsku situaciju te institucije sistemom sponzora i prijatelja, a koja sada nosi naziv „Fondacija Beogradske filharmonije Zubin Mehta”, objašnjava za „Politiku” Jelena Milašinović, pi-ar menadžer Beogradske filharmonije.

– Posle donatorskog koncerta u aprilu 2004, u sezoni 2004/05. počeo je sa radom i VIP klub Fondacije. Vremenom su ciljevi postajali sve ambiciozniji. Na inicijativu jednog od najvećih autoriteta u svetu klasične muzike Zubina Mehte, u narednoj sezoni, u okviru Fondacije osnovan je i poseban fond za nabavku i održavanje instrumenata koji nosi njegovo ime: Fond Zubin Mehta. U dva navrata veliki dirigent održao je nekoliko koncerata čiji je honorar, uz odricanje od autorskih prava za autobiografiju „Partitura mog života”, koja je objavljena u okviru izdavačke delatnosti naše filharmonije, upravo nama donirao – dodaje naša sagovornica.

Mehta je nakon jednog od koncerata otvoreno pozvao političke i privredne autoritete u Srbiji da podrže uspeh nacionalnog orkestra ulaganjem u novu koncertu dvoranu filharmonije, u međuvremenu je imenovan i za počasnog predsednika Fondacije. Od 2010. ona postaje inicijator ideje saradnje javnog i privatnog sektora u finansiranju kulture u Srbiji, što postaje težište njenog daljeg delovanja, a okrenuta je i društvenoj odgovornosti. Od prikupljenih sredstava do sada je kupljeno nekoliko desetina instrumenata i delova za njih, muzičari su se usavršavali u inostranstvu, unapređeni su regionalna saradnja i internet promocija, realizovano je nekoliko desetina projekata u raznim oblastima.

„Američki prijatelji Beogradske filharmonije” registrovani su 2012. godine u Njujorku, to je prva američka fondacija jedne srpske nacionalne institucije i poseduje status koji omogućava američkim donatorima iste poreske odbitke kao što to omogućavaju fondacije vodećih američkih orkestara.

„Fond Muzeja savremene umetnosti” osnovan je 2007. godine da bi 2012. promenio naziv u istoimenu fondaciju, čija su zaduženja organizovanje različitih događaja predavanja, performansa, koncerata, manifestacija, radionica i seminara po projektima, organizovanje edukativnih programa za studente umetničkih akademija, istoričare umetnosti, istraživače savremene umetnosti, organizovanje i finansiranje novih umetničkih medija, organizovanje saradnje sa institucijama istog profila i interesovanja, izdavanje publikacija, davanje stipendija, dodela nagrade.

– Međutim, i pored svih inicijativa nismo zadovoljni količinom do sada prikupljenih sredstava i mislimo da otvaranjem našeg muzeja, čemu se nadamo uskoro, možemo mnogo više pažnje da usmerimo ka tom cilju. Kod nas je donatorstvo za institucije kulture minimalno i oni koji imaju sredstava radije ulažu u druge delatnosti. Još ne razmišljamo o otvaranju fondacije u inostranstvu, jer za sada nemamo kapaciteta da to uradimo a ni neophodna sredstva za taj poduhvat – ističe Slobodan Nakarada, vršilac direktora Muzeja savremene umetnosti.