Svetski dan knjige, deca i nove tehnologije

U Poljskoj je među roditeljima sve popularnija akcija „Manje ekrana, više porodice”, čiji je cilj da se deca oslobode zavisnosti od ekrana u koju dospevaju još od najranijeg detinjstva. Današnja deca ne umeju da slože nekoliko kocki, ali zato mogu bez po muke da uključe ekran na planšeti. I Udruženje britanskih nastavnika je konstatovalo: „Nove elektronske tehnologije zaglupljuju našu decu!”

Digitalna tehnologija narušava i motorne sposobnosti najmlađih. Uočeno je da učenici nisu u stanju da pišući rukom ispune test. Pisanje je za decu prestalo da bude zabava, ali zato ona s lakoćom na kompjuteru nalaze svoju omiljenu igru.

Problem je u tome što elektronski gedžeti u potpunosti apsorbuju dečju pažnju. Zbog grešaka pristalica elektronskih formi dolazi do mešanja slova i znakova, značenja i konteksta.

Poljski pedagozi su zabrinuti ne samo zato što njihovi učenici slabo uče, nego i zbog toga što ne pokazuju nikakvu volju za učenjem.

Poljski časopis „W Sieci” u najnovijem broju objavio je tekst o pokoljenju koje odrasta. U tekstu se navodi da deca s neverovatnom lakoćom koriste digitalne naprave, ali istovremeno imaju velikih teškoća, pa i problema, s čitanjem i pisanjem.

Tim povodom oglasila se Britanska asocijacija nastavnika i predavača: „Deca ne samo što sporije uče da pišu, nego čak i ne osećaju potrebu za takvom aktivnošću”.

Poljski nastavnici dodaju: „Zašto da se uče savladavanju pismenosti, kad je dovoljno da samo pritisnu prstom po tastaturi i pročitaju na ekranu sve što ih interesuje.”

Lukaš Turski, član Poljske akademije nauka, iznoseći argumente u korist polaska u školu dece sa šest godina, ovako rezonuje: „Moj unuk koji nema još ni tri godine ne ume da piše i loše govori, ali kad god uđe kod mene u sobu, odmah uzima moj ajped i vrlo brzo nađe sve što traži. On zna kako se „sprava uključuje i pokreće, tačno zna gde su ’skriveni’ dečji filmovi, kako da se ’poigra s mačkom’, kako, da je natera da skače... To su već građani novog sveta”.

Oduševljavajući se progresom i mitskim „duhom vremena”, radi sopstvenog spokojstva, da bi nekako izašli na kraj s kapricioznim detetom, roditelji mu dozvoljavaju da koristi njihov mobilni telefon i laptop. Ali to nije sve. Podležući reklami, a iz straha da „ne zaostanu za drugima”, roditelji kupuju detetu specijalne planšete namenjene najmlađim korisnicima.

I kao rezultat takve roditeljske brige, trogodišnji mališani već rutinski koriste sprave koje su suviše složene za njihove bake i deke.

Britanski naučnici sproveli su istraživanje na osnovu kojeg su utvrdili da digitalna tehnologija utiče na narušavanje motornih sposobnosti dece. Deca najmlađeg uzrasta provode dugo vremena igrajući se s gedžetima, a to narušava spretnost njihovih prstiju i pamćenje.

Učiteljica nižih razreda Ivona Lemanjska to ovako objašnjava: „Ranije su deca u vrtićima brzo učila štampana slova ne mogavši da dočekaju da to nauče tek kad krenu u školu. Danas ona sve češće ne znaju da pišu slova i, što je još gore od svega, ne žele da nauče. Pisanje je za njih prestalo da bude privlačna zabava”.

Poznat je slučaj četvorogodišnje britanske devojčice koja je u trećoj godini dobila ajped i od tada se od njega ne razdvaja. Došlo je dotle da je ta sprava postala njen najbolji prijatelj.