Samilosni pravnik

Kada je 2009. godine preuzeo dužnost predsednika Makedonije, Đorđe Ivanov je poručio da će mu prioritet biti učlanjenje zemlje u NATO i Evropsku unije. Ovih dana, kada se od njega na uličnim protestima zahteva da se usred svog drugog mandata povuče s položaja, pridruženje Severnoatlantskom savezu i EU na vidiku je koliko i Nemačka nekom avganistanskom izbeglici, dok Ivanov u intervjuu za „Bild” gnevno optužuje Brisel da je Makedoniju ostavio na cedilu da se sama nosi s masivnim prilivom migranata.

Ivanovu, koji se u vreme bivše Jugoslavije zalagao za politički pluralizam, od početka su prebacivali da je „voštana figura” i marioneta VMRO-DPMNE i njenog čelnika Nikole Gruevskog, premda formalno nije član te stranke. Ali, svojom pobedom na izborima, uz prevagu te partije u trkama za nacionalni parlament i opštinske uprave, Ivanov je zaokružio gotovo apsolutnu vlast VMRO-DPMNE. Sada se i ona, makar na rečima, odriče čina kojim je predsednik, kojeg u naučnim krugovima smatraju stručnjakom za građansko društvo, razjario ne samo opoziciju nego i mnoštvo građana, ionako dovedenih do ivice strpljenja dugotrajnom krizom u zemlji gde je VMRO-DPMNE još dominantan ali su njegovi protivnici sve bučniji i spremniji za prevrat. Taj sporni potez Ivanova bila je abolicija 56 visokih političara, pre svega onih iz vlasti ali i pojedinih iz rivalskog tabora, od krivičnog postupka za dela u rasponu od nelegalnog prisluškivanja 20.000 osoba do izdaje zemlje.

Ni sve znanje koje je tokom naučne karijere prikupio ovaj pedesetpetogodišnji pravnik i bivši profesor političke filozofije nije mu pomoglo da sastavi uverljivo objašnjenje za tu odluku. On tvrdi da je samo želeo da Makedonija iza sebe ostavi trvenja vlasti i opozicije. Ali, ako se i pretpostavi da govori istinu i da nije pomagao bliskoj stranci, državi nije mogao učiniti goru uslugu. Pomilovanjem osoba optuženih za dela koja ruše ustavni sistem i osnove demokratije u Makedoniji poneo se kao neki nadmeni strani administrator u trećesvetskoj zemlji rastrzanoj ratom, prezrivi mirotvorac kojem nije stalo do utvrđivanja istine i razlučivanja krivih od nevinih jer su mu svi ti „divljaci” isti, „genetski” nesposobni za normalnu politiku, pa je jedino moguće preći preko svih njihovih zločina pod uslovom da, uz stranu pasku, ubuduće ostanu mirni.

Srpskom predsedniku Tomislavu Nikoliću nije naklonjen. Bio je među državnicima iz regiona koji su odbili poziv na njegovu inauguraciju. On i Nikolić su se krajem prošle godine u Briselu raspravljali oko makedonskog priznanja Kosova, table na jednom autoputu zbog koje je Skoplje prebacilo Beogradu da je simbolički povuklo priznanje Makedonije pod tim imenom, da bi na kraju stigli i do Dušana Silnog.