U kolicima od rođenja, a u vodi – ajkula

Kragujevac – Pet zlatnih medalja u pet disciplina. Aleksandar Prijović je ovaj fantastičan rezultat ostvario na Evropskoj paraolimpijadi u Malmeu, koja je održana sredinom februara. Na tom turniru Aleksandar je proglašen za najtrofejnijeg sportistu u plivačkim disciplinama. U jakoj konkurenciji, ovaj dvadesetogodišnjak iz Kragujevca bio je prvi na 25, 50, 100 i 200 metara kraul, kao i na 50 metara prsno.

– Prošle godine sam na istom takmičenju osvojio tri srebrne medalje, sada sam plivao mnogo, mnogo bolje. Zadovoljan sam medaljama, ali ne i rezultatima. Zato ću još više da treniram – rekao nam je Aleksandar po povratku iz Švedske.

Aleksandar je paraplegičar od rođenja. Posle dve operacije na Tajlandu počeo je malo da pokreće noge. Tamošnji lekari su mu rekli da bi rezultati bili i bolji kada bi mogao da priušti još nekoliko tretmana matičnim ćelijama. Ali ti zahvati su skupi.

– Za dva tretmana matičnim ćelijama na Tajlandu već smo dali 70.000 evra, nova operacija bi nas koštala još 28.000 evra. Prodali smo porodičnu kuću, pa sada živimo kao podstanari. Sve činimo za Aleksandra, jer smo videli da mu plivanje daje snagu da se bori i sa životnim problemom – kaže majka Jelena koja, zbog skromne institucionalne pomoći, svog sina prati na svim sportskim takmičenjima.

Aleksandar je briljirao i na nedavno završenom otvorenom prvenstvu Grčke, a prvo veliko takmičenje na kome je učestvovao bilo je Državno prvenstvo Srbije 2012. godine. Tada je osvojio jednu bronzanu medalju, ali za njegovu porodicu je to bio znak da može više.

U klubu „Šarks“ (Ajkule), koji je osnovala majka Jelena, jedina „ajkula“ je njen sin. U Kragujevcu ima još invalida plivača, ali se plivanjem profesionalno bavi jedino Aleksandar.

– Nisu nam dali da budemo paraolimpijski plivački klub u okviru Sportskog društva „Radnički“, da se zovemo „Radnički“. Ne znam zašto. Zato je moj sin sada jedini član kluba „Šarks“, a ja sam sve drugo, i direktor, i sekretarica, i sportski menadžer. Ipak, zahvalna sam rukovodstvu SC „Park“ na besplatnim terminima za trening, kao i Aleksandrovim trenerima, Nemanji Iliću i Branimiru Sredojeviću, koji mu pomažu bez ikakve naknade – navodi majka Jelena.

Za učešće na jednom međunarodnom takmičenju treba izdvojiti 1.000–1.200 evra, pa je majka Jelena često prinuđena da se za pomoć obrati kragujevačkim firmama.

– Pomagali su nam „Trnava“, „Sanel“, „Prizma“, Aleksandrovo matično udruženje paraplegičara na čijem je čelu Milan Grbović, moj sin je korisnik i fonda koji je osnovao Aleksandar Šapić, ali nedostaje veća podrška Paraolimpijskog komiteta Srbije. Kad su videli da je sve to nedovoljno, za Aleksandra su novac prikupljali i njegovi profesori iz Ekonomske škole – zahvalna je majka Jelena.

U izboru Radio-televizije Kragujevac, Aleksandar je proglašen za najboljeg paraolimpijca grada za 2015. godinu. Mladi Prijović je član naše paraolimpijske reprezentacije, ali još nema svetsku normu i neće ići u Rio de Žaneiro. Njegov rekord u omiljenoj disciplini 100 metara kraul je 2,18 minuta, a najbolji paraolimpijci plivaju minut brže. Zato će Aleksandar, umesto nekog fakulteta, nastaviti da „studira plivanje“. Želja mu je da učestvuje na Svetskoj paraolimpijadi 2020.

– Kad su treneri videli moje snažne ruke, predlagali su mi da se posvetim nekim atletskim bacačkim disciplinama, ali ja sam hteo samo na plivanje. Naučio sam da plivam još kao beba, sada plivam dobro, a plivaću još bolje – poručuje nasmejani Aleksandar, veliki borac na svim poljima kome svakako treba pomoći.