RS čeka „vruće proleće“

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – „Vlast je dovela građane na prosjački štap”, ocena je kojom Srpska demokratska stranka (SDS) Mladena Bosića kao opoziciona partija na republičkom nivou najavljuje sve izvesnije prolećne proteste protiv vlasti u Republici Srpskoj.

Na te tvrdnje Dodikov SNSD odgovara da su građani prozreli „izdajničku politiku” SDS-a i Saveza za promene koji „nemaju nacionalnu politiku” a deo su vlasti na nivou BiH i većini opština u Srpskoj – i da će ih na kontraprotestima koje će zakazati istog dana kada to uradi i SDS – „oduvati”.

Manji je to deo razmene optužbi koja između dva politička bloka traje od prethodnih opštih izbora održanih u oktobru 2014. kada je vlast na republičkom nivou formirala koalicija oko Dodikovog SNSD-a, dok je u partnerstvo na nivou zajedničkih institucija BiH sa bošnjačkim i hrvatskim partijama ušla grupacija stranaka oko Bosićevog SDS-a (Savez za promene), iako su imali poslanika manje u parlamentu BiH, to jest šest, za razliku od njih sedam iz Dodikovog bloka.

Još tada se po reakcijama na formiranje vlasti u Sarajevu dalo naslutiti da dolazi period političkih sukoba, budući da od tada ne prestaju svađe u čijem stišavanju nisu pomogli ni apeli iz Beograda, niti posredovanje Srpske pravoslavne crkve, kao ni činjenica i upozorenja o hegemonizaciji bošnjačke političke scene, kao i hrvatske, u trenucima sve izraženijih srpskih podela.

Iako malo ko ozbiljno može da ospori da ono na šta opozicija ukazuje nema osnovu – rast zaduženja Srpske i spoljnog duga, manjak investicija i prevelika javna potrošnja kao i veoma loše stanje u javnim preduzećima i republičkim fondovima, opozicionarima mnogi zameraju na neprimerenom i isključivom tonu na koji kritikuje vlast, budući da, kako mnogi cene, to radi ne nudeći rešenja i ultimativno, bez prethodnog pokušaja razgovora, budući da odbijaju susrete sa vlastima u Banjaluci. To onda, čuju se ocene, stvara sumnju u pozadinu samih namera posebno kad se i sama opozicija suočava sa primerima mekog nastupa u Sarajevu, koje, tiše ili glasnije, stalno kidiše na nadležnosti Banjaluke i same političke pozicije Srpske.

Tome mnogi pridodaju i ono za šta SDS tvrdi da nije tačno, to jest pokušaj da na nivou BiH finansijski blokiraju ili uspore doznake za Banjaluku, poput na primer isplate ruskog klirinškog duga od 125 miliona dolara za BiH, što su Rusi uslovili podelom po entitetima zauzvrat pristavši da to netipično isplate u novcu, a ne robi. Politiku da se vlastima u Banjaluci podmeću klipovi u točkove sa nivoa BiH, a da se potom optužuju za lošu finansijsku situaciju, mnogi cene kao destruktivnu, što SDS karakteriše kao čistu zamenu teza od strane onih koji brane nevoljnost vlasti u Banjaluci da se obračunaju sa korupcijom i ostalim brojnim problemima koji sve više pritiskaju Srpsku i tako joj potkopavaju i samu ustavnu poziciju.

A sama situacija u Srpskoj o tom pitanju nije bitno drugačija od one u Federaciji BiH kao i nivou zajedničkih institucija BiH, koju je „Dnevni list” nedavno slikovito opisao: „Opšta je ocena da su vlasti namerno stvorile glomazan birokratski aparat kako bi omogućile zapošljavanje miljenicima, rodbini i prijateljima i kako bi političke stranke imale osiguranu glasačku mašineriju”, analizira „Dnevni list” i navodi da je neodrživo da se 64 BDP-a troši na finansiranje javnog sektora, gde je višak najmanje 30 odsto zaposlenih i u kom su plate 40 odsto više od onih u privredi.

Dok se u RS nabrajaju i uznemirujuće paralele i primeri Sirije, Libije i Ukrajine, ali i to što opozicija donekle paradoksalno zakazuje moguće proteste u vreme kad će lokalni izbori već biti raspisani, čuju se i dileme da li je u takvoj situaciji ulica ispravno rešenje za nesporne probleme građana.

U Savezu za promene su na stanovištu da sa predsednikom RS ne mogu razgovarati sve dok koristi terminologiju uvreda (izdajnici) u ophođenju sa političkim rivalima, umesto da u skladu sa ustavnom ulogom ujedinjuje sve građane Republike Srpske.

Nepoznato je i da li u Savezu za promene vlada potpuna saglasnost oko mogućih protesta, a zanimljivo je da se Mladen Ivanić član Predsedništva BiH iz RS, koji je deo opozicionog bloka u RS, baš u vreme kad je pre desetak dana najavljivan izlazak na ulice, našao u Palati predsednika RS na razgovorima o aktuelnim problemima, što mu je iz SDS-a ozbiljno zamereno. Ostalo je nedorečeno da li je Ivanić time poslao poruku šta misli o metodima opozicije, ali je srpski član Predsedništva BiH iz RS tada rekao da će razgovarati sa svima za koga lično smatra da je to potrebno, posebno sa predsednikom RS, i da će se to dešavati i u narednom periodu, ali je istovremeno naveo i to da ostaje pri opravdanim opozicionim protestima.