Koliko su agencije omanule u predizbornim prognozama

Istina je negde između. Ovako bi ukratko, posle izlaska na birališta, mogla da se uporede različita predizborna istraživanja javnog mnjenja o tome kako će Srbija glasati. Tako je u više predviđanja koja su objavili „Antena grupa Srbija” i Cesid, „Faktor plus”, „Ipsos stratedžik marketing” Srpska napredna stranka imala podršku veću od 50 odsto, ali je bilo i onih koji su joj dodeljivali manje od 45, poput Nove srpske političke misli – 44,8 procenata.

Istovremeno, prema ubedljivoj većini agencija koje su opipavale predizborni puls građana, Pokret „Dosta je bilo” Saše Radulovića bio je malo ispod cenzusa, a na oko pet odsto nalazio se DS. Najmanje dilema istraživači su imali oko SPS-a i SRS-a i bili su jednoglasni da će ove dve stranke komotno ući u parlament.

„Savezu za bolju Srbiju” SDS-a, LDP-a i LSV-a pojedini autori, kao „Ninamedija”, davali su blagu prednost, od pola do jednog procenta u odnosu na demokrate. Koalicija Dveri i DSS kod više agencija nalazila se oko cenzusa, osim kod Nove srpske političke misli (NSPM) koja im je predviđala 6,4 procenta. Cesid je krajem marta objavio da DSS-Dveri imaju čak osam procenata podrške, a 17. aprila da su pali na pet odsto.

„Oni su specifični po izvesnom opadanju sve vreme kampanje, a mi smo istraživanje završili nedelju dana pre glasanja. Ključan je bio rast SRS-a i tu negde može da se nađe odgovor za takav pad DSS-a. Što se tiče SNS-a, koji je po nekoliko različitih autora beležio više od 50 odsto, jedan od razloga bi mogao da bude što smo mi i dalje jedno društvo nepoverenja i zatvorenosti, pa se birači vladajućih opcija lakše i otvorenije izjašnjavaju nego oni koji glasaju za opoziciju”, naglašava za „Politiku” Bojan Klačar iz Cesida.

Da su istraživači imali otežavajuću okolnost, jer je postojao veliki broj neopredeljenih ispitanika ili onih nisu želeli da kažu za koga su, uveren je i Vladimir Pejić, direktor „Faktor plusa”.

„Istraživanje smo okončali pet dana pre otvaranja birališta. Po našem ispitivanju SNS je imao 50,9 odsto i do takvog ishoda možda je dovela činjenica da postoje birači koji se nisu opredeljivali do samog momenta izlaska na izbore, a na glasanju su zaokružili neku drugu partiju. Takođe, trebalo bi imati u vidu da SNS ima toliku podršku, da je greška od jedan ili dva odsto u domenu statističke. Daleko manja nego kada neko ima ukupno šest ili sedam procenata i kada se bori za cenzus”, navodi Pejić.

„Faktor plus” je kao i NSPM predviđao ulazak šest lista u parlament, a i po jednima i po drugima je ispod cenzusa bio pokret Saše Radulovića. Da nije lako istraživati javno mnjenje, jer se mnogi građani ustručavaju da se izjasne, rekao je i Đorđe Vukadinović, glavni urednik NSPM, koji je naveo da je najteže bilo ustanoviti rejting SNS-a i DS-a, a demokratama je po ovom izvoru predviđana podrška od 7,5 procenata.
„Interesantno je da u čisto telefonskoj anketi rejting naprednjaka ide i do 50 odsto, a DS postoji samo u tragovima. Kod terenske ankete SNS jedva stiže do 40 procenata, a znatno su jači DS, Dveri–DSS i DJB”, prenosi B92 izjavu Vukadinovića, datu agenciji Beta.
Bojan Klačar podseća da je svako istraživanje „pogled u prošlost” sa ciljem da prikaže određene trendove u momentu objavljivanja i da nije moguće pogoditi tačan učinak stranke u svaki promil.

„Ono što može bitno da utiče jeste i projektovani procenat izlaznosti na birališta. Mi smo u jednom trenutku projektovali da će ona biti 53 odsto, a u drugom da će biti između 55 i 56 odsto. Kada se sve to uzme u obzir, greška i kod nas, a čini mi se i kod kolega iz više agencija, nije velika i uglavnom se kreće u opsegu od minus do plus 2,4 procenta, izuzev u slučaju SNS-a” zaključuje Klačar.

A kada se odstupanja u istraživanjima uporede sa onima iz 2014. deluje kao da su pre dve godine predviđanja bila manje precizna nego sada. Po mnogima, naprednjaci su tada bili za nekoliko procenata niže od svojih 48,35 odsto osvojenih na izborima 2014. dok je u gotovo polovini ispitivanja DS-u koji je na izborima dobio 6,03 dodeljivano i više od 10 odsto.

Bolji rezultati tada su najavljivani i Tadićevom NDS-u, a gotovo svi su objavili da će DSS, koji je osvojio 4,24 odsto, relativno komotno preći cenzus. Za LDP se verovalo da je na ivici ulaska u parlament, iako je posle glasanja prebrojano da ima 3,36 odsto.

------------------------------------------------------------------------------------------------

„Faktor plus” najtačnije pogodio izborne rezultate opozicije

Među najtačnijim istraživanjima kada je reč o opozicionim strankama našlo se ispitivanje „Faktora plus”, a Vladimir Pejić ukazuje na veliki broj pritisaka na agencije upravo iz pojedinih partija opozicije.

„Bez obzira na to što je kampanja bila mirna, reakcija stranaka je možda bilo najviše od kada se bavim ovim poslom, a to je oko dve decenije. Čak tri stranke koje su po našoj agenciji bile na pet ili šest odsto izdavale su saopštenja kako su nam istraživanja nameštena. Jedni su tvrdili da imaju 18, drugi 14, a treći 11 odsto. Ispostavilo da smo gotovo stoprocentno pogodili njihov rezultat. Zato bih apelovao da se taj pritisak ubuduće smanji, a onoga ko zloupotrebljava istraživanje jednostavno će kazniti samo tržište”, kaže Pejić.