Evropa prestaje da štampa „binladenke”

Evropska centralna banka (ECB) saopštila je da će do kraja 2018. godine prestati da štampa novčanice od 500 evra. Iako je bilo najavljeno da će ovaj apoen biti u potpunosti povučen iz opticaja, ECB nije posegao za tako radikalnom merom.  

„Novčanica od 500 evra ostaće zakonsko sredstvo plaćanja i stoga će i dalje biti u upotrebi”, kažu u ECB. Ipak, stručnjaci očekuju da je ovo prvi korak ka ukidanju ljubičaste novčanice, koju su, zbog toga što najčešće završi u džepovima kriminalaca, strani novinari prozvali – „binladenka”. Jer, očekuje se da će se, nakon poslednje najave ECB-a, broj ovih novčanica u opticaju smanjiti.

Banka je dodala da će „novčanica od 500 evra, kao i novčanice drugih vrednosti, uvek zadržati svoju vrednost i moći će da se razmeni pri nacionalnim centralnim bankama u sklopu evrosistema tokom neograničenog vremenskog perioda”.

Savet ECB je, prema očekivanjima analitičara, glasao za obustavu štampanja novčanice od 500 evra, zbog rasprostranjenog mišljenja da je pre svega koriste kriminalci za prebacivanje velikih suma novca u različite delove sveta, bez znanja vlasti.

„Takve novčanice su omiljeni mehanizam plaćanja za one koji se bave nezakonitim poslovima, s obzirom na relativnu lakoću sa kojom se mogu transportovati i prebaciti”, navodi se u nedavno objavljenoj studiji Harvard univerziteta.

Skoro 30 odsto od preko 1.000 milijardi evra gotovine u opticaju, prošle godine je bilo u apoenima od 500 evra, pokazali su nedavno objavljeni podaci ECB-a.

Ova novčanica je jedna od najvrednijih u svetu, sa vrednošću koja je trenutno za preko pet puta veća od najveće američke novčanice u opticaju od 100 dolara.

Pritisak da prestane štampanje novčanica od 500 evra pojačan je posle terorističkih napada u Briselu i Parizu s argumentacijom da ona ima značajnu ulogu u pranju novca i finansiranju terorizma.

Neki ekonomisti, pak, optužuju ECB da ima i skrivene motive. Sada ECB za držanje novca u njenim trezorima plaća negativnu kamatu što znači da oni koji drže novac na taj način moraju za to da plate umesto da banka njima plati.

Fizičko skladištenje velikih količina novca je skupo, a sada će postati još skuplje zbog veće količine sitnijih apoena u opticaju. Znači, očekuje se da će komercijalne banke novčanice od 500 evra sada da zamene sitnijim apoenima.

Međutim, za uzvrat će dobiti veću količinu para pa će im biti teže da ih skladište, a samim tim i skuplje. Na primer umesto jednog sefa moraće da ih imaju više kako bi smestili sitnije novčanice.

Baš zato ekonomisti misle da će banke uraditi ono što ECB želi – da ga plasiraju umesto da sede na njemu.